Tvrđava 3  – Rušena i obnavljana, posle svega, tu je gde je, da ostane

SMEDEREVO, 17. oktobar 2021 – U prošla dva nastavka serijala „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ bavili smo se Tvrđavom, drevnom građevinom po kojoj se Smederevo najčešće prepoznaje. Bilo je reči o izboru mesta na kome će biti sagrađena, o njenom nastanku, potom i o dve ličnosti koje su sa Tvrđavom neraskidivo povezane – Đurđu i Jerini, a u ovom o Tvrđavi u, neka tako bude rečeno, nekim modernijim vremenima.

Zvanično se vodi da je Tvrđava, ovakva kakvu je znamo, završena 1480 godine. Tada su Osmanlije podigle nisku artiljerijsku kulu na ušću Jezave u Dunav. Dozidali su i spoljašnji bedem, kao i još dve takve kule u temenima trougaone osnove tvrđave i na kraju još jednu, na kapiji ka gradu, koja je praktično nestala, ono što je od nje ostalo, u eksploziji municije 5. juna 1941, a ovom po Tvrđavu tragičnom datumu još ćemo se vratiti. Spoljni bedem prema varoši i turska ugaona kola na ulazu u Grad porušeni su zbog izgradnje železničke pruge 1880. godine. Iste one koja je i sada prepreka za normalan ulazak u Tvrđavu, koju i Smederevci i putnici-namernici preskaču da bi u nju iz grada ušli, a o čijem izmeštanju se, sada već decenijama, uporno priča. I ništa ne čini.

Ono što je bitno za nastavak priče jeste činjenica da Tvrđavu uprkos svemu što ju je tokom vekova snašlo i dalje stoji postojano, evo tome više od pola milenijuma, malo fali pa 600 godina. Mada je umnogome izgubila na značaju kao fortifikacijsko zdanje nakon što su je Turci zaposeli, kao pogranična postaja vojske još uvek im je bila zanimljiva. Zbog toga i ono dograđivanje. U tom periodu nije bilo velikih ratnih razaranja Tvrđave, neka druga utvrđenja u Srbiji su bila više njima izložena. Malo je bilo frke, kako bi to današnji klinci rekli, kada su Turci otišli, jer je domaće stanovništvo bilo sklono da uništi sve što je na mrske viševekovne okupatore podsećalo. Srušena je džamija i tursko kupatilo u Tvrđavi, povađeno je nešto kamenje iz zidina, ali se, srećom, na tome stalo.

Prvo veliko postradanje Tvrđave stiglo je u Prvom svetskom ratu, kada je, prilikom prelaska Austrijanaca preko Dunava, stari grad bio bombardovan, čak i topovima kalibra 42 santimetra. Teško su oštećene neke kule i bedemi, a na obnovu se čekalo više od 20 godina. Naime, tek 1938. je Kraljevska vlada odobrila tadašnjih milion dinara za sanaciju štete na Tvrđavi. Velika zasluga za to pripada Milanu Jovanoviću-Stojimiroviću, koji je u Smederevo doveo i italijanskog arhitektu Violu, a ovaj je odmah skicirao plan obnove. Kako su pisale tadašnje novine, „Vreme“ od 27. novembra 1938, u Tvrđavi je trebalo da se napravi „neka vrsta narodnog muzeja i stadiona“. Planirana su „sportska igrališta, nekoliko zgrada za prodaju cigareta i razglednica i mali restoran“. Sportsko igralište će, ipak, mnogo kasnije nići, dugo će tu biti, stariji Smederevci se sigurno sećaju fudbalskog igrališta Metalurga. Kasnije će tu biti i teniski tereni, pa će to sve biti srušeno, i fudbalski i teniski teren, da se, kao je tada govoreno, „očuva autentičnost“, e da bi, evo odskora, „autentičnost“ opet poklekla, pa je u Tvrđavi, na užas arheologa, postavljena atletska staza.

Zanimljiv detalj, u vezi sa narečenih milion dinara koje je Kraljevska vlada prebacila kasi Gradskog poglavarstva, jeste i taj da je u planu bilo i podizanje „monumentalnog spomenika despotu Đurđu“. Kao što se zna, takav spomenik nije podignut, uskoro je izbio rat pa su bili neki drugi prioritet, a šta je bilo s miliončetom niko više nije pitao. O spomeniku Đurđu, kanda to ide u ciklusima, opet se naveliko priča poslednjih godina, a da li će ga, kada i gde biti – ostaje da se vidi. Samo da rata ne bude.

Najveće postradanje je Tvrđavu, kako bi pomenuto snašlo tog nesrećnog 5. juna 1941. Mnogo je pričano i pisano, kako i šta se dogodilo tog datuma koji je Smederevo zavio u crno, među ostalim i na stranicama ovog portala, a za one koje ova materija zanima preporučujemo knjigu koju je netom, povodom 80 godina od tragedije, izdao Muzej u Smederevu, izvrsno delo Miroslava P. Lazića. Mi ćemo o šteti koju je Tvrđava pretrpela, s obzirom da je epicentar eksplozije tu bio. Skladište municije i eksploziva, koje su Nemci baš tu namestili, umalo je bilo kobno po opstanak tada već 500 godina starog utvrđenja. Od siline eksplozije gradu najbliži zid Tvrđave pomerio se za 5-6 metara, što je utvrđeno prilikom nedavnih iskopavanja, Varoška kapija je praktično nestala. Sa njom i kule koje su je činile, a i na svim ostalim, kao i bedemu ka gradu, nastala su oštećenja koja se i danas vide. S druge strane, da nije bilo Tvrđave i njene čvrstine, mnogi kažu, tog dana bi čitavog Smedereva nestalo, takva i tolika je bila ta eksplozija. Drvene zidine su spasile grad.  Žrtve i materijalna šteta u gradu su bile ogromne, ali da Tvrđava nije učinila svoje tragedija bi bila neuporedivo veća.

Mnogi misle da je tada postradala i čuvena kula 11, ona nakrivljena, ali nije tako. Kula, koja se nadvija nad parkingom na kome su često autobusi školskih ekskurzija, takva je zbog savezničkog bombardovanja 1944. Tada je u zoni temelja pogođena avionskom bombom, neki kažu da ih je bilo i sve tri, i od tada je nakrivljena za oko 4 stepena, više od krivog tornja u Pizi, otkad su ga ispravljali Prošle i pretprošle godine urađena su ispitivanja i obimna sanacija podzemnog dela, učvršćen je koliko se moglo temelj kule, a u skorijoj budućnosti bi, ako bude para od resornog ministarstva, ovo pitanje bi trebalo da bude u potpunosti rešeno.

I tako smo došli do radova na obnovi Tvrđave, koji traju već bezmalo 80 godina. Posle onog pomenutog izdvajanja za tu namenu 1938, prvi veći radovi na obnovi bili su 1948. sa ciljem da se sačuva ktitorski natpis na kuli 4 u okviru Malog grada. Učinjeno je to nakon što je Tvrđava stavljena pod zaštitu države kao kulturno-istorijski spomenik odlukom Odeljenja za zaštitu spomenika kulture pri Umetničkom muzeju u Beogradu pod brojem 881 od 8. oktobra 1946. Godine

Sledeći veći zahvat bio je deceniju kasnije, kada su izvedeni radovi na sanaciji i restauraciji priobalnog dela bedema. Ovaj će, na žalost, tek biti ugrožen izgradnjom Đerdapa, ali više nije bilo nazad, progres nije mogao da bude zaustavljen. Od 1977. do 1990. trajali su radovi na uređenju Malog grada, izvedena je delimična obnova kule Donžon, razorene kule 3, kao i Jerinine kule. Od tada Mali grad izgleda kakav je sada.

Posle dve decenije, 2012. godine, ponovo počinju obimnija istraživanja ali i obnavljanja, tada je na svetlo dan izašla i crkva u istočnom delu utvrđenja. Poslednjih nekoliko godina sve se intenziviralo, restaurirano je nekoliko kula i gotovo čitav Jezavski bedem, a trenutno su u toku istraživanja na potezu nekadašnje Varoške kapije. To je ono zbog čega sada ne može, ili barem ne bi trebalo, da se ulazi u Tvrđavu sa strane od centra grada. Sve to, ipak, ne treba da vas spreči da Tvrđavu posetite. A ako smo vas kroz ove redove, u poslednje tri nedelje, barem malo zaintrigirali, da dođete i vidite ovo drevno zdanje, naš zadatak je u celosti ispunjen.

 Foto/ilustracije: Muzej u Smederevu, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, Wikipedia, podunavlje.info

Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.

Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.

Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,

Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava.  Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.

Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

Skorašnji članci