BEOGRAD/SMEDEREVO, 27. jul 2021 – Da je rukovodstvima smederevskim tokom godina, decenija pa i vekova, svašta padalo na pamet dokaz je i tekst objavljen na današnji dan, 27. jula 1911. godine, u „Malom žurnalu“. Autor Vojislav M. Rosić zgrožen namerom vlasti da sruše smederevski grad, kako su tada Tvrđavu nazivali, objavio je tekst „Zaštita istoriskih spomenika“, prvi na prvoj strani, dakle glavni u tom broju novina, inače poznatih po opozicionoj i demokratskoj orijentaciji.
„Saopštenje, da smederevska opština namerava da poruši smederevski grad, jedini naš dobro očuvani spomenik, svedočanstvo jednog našeg istorijskog momenta, pobudilo me je da podignem ruku kao što čine oni koji hoće da zaustave izvestan rad i kažu: ne!“, započinje Rosić svoj tekst i već polako gubi strpljenje i pada u vatru:
„…da li se zna šta se ruši, da li oni koji su došli na tako rđavu, varvarsku misao, znaju šta rade? Da li oni osećaju da hoće unište jedan, da tako kažemo živi spomenik jednog dela naše istorijske prošlosti.?“.
Obrazlaže dalje kako to čine drugi, civilizovani narodi, kako se čuvaju gradovi i gradići u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, stiže i do piramida i antičke Grčke.
„Kada bi nešto sve to porušili, kada bi bile porušene piramide; u Španiji Alhambra, u Nemačkoj stari srednjovekovni gradići, u Italiji koloseum: u Grčkoj ostaci Partenona; u Francuskoj njeni istorijski spomenici, dalo bi se svedočanstvo koliko se malo vodi računa o istorijskom životu, o istorijskoj prošlosti tih naroda“, objašnjavajući da su „Srbi više svojih spomenika uništili nego vreme i Turci“.
„Čuvajmo se takvog mišljenja i pazimo se da ne damo, da o nama govore kao o narodu, koji hoće da bude bez onoga, bez čega jedna narod ne može da bude – bez svedočanstva o svojoj prošlosti“, zaključuje Rosić.
Srećom, ubrzo se, pomalo zahvaljujući i ovakvim reakcijama, ali još više zbog početka Prvog balkanskog rata naredne godine, odustalo od sumanute ideje rušenja Smederevske tvrđave.
Kompletan tekst „Zaštita istoriskih spomenika“ možete da pogledate na na digitalna.nb.rs na linku Narodne biblioteke.
PS Zahvalnost listu „Danas“ i autoru Anđeli Vuković za podsećanje na ovaj tekst i sam događaj.