24. jun 2021 – Svedoci smo poslednjih godina, pa i decenija, pravog pokolja drveća u našim urbanim sredinama. Sve u ime „viših interesa“, posečeno je drveće gde god se našlo na putu „progresu“, a sada polako ali sigurno to dolazi na naplatu; zagađenost vazduha u gradovima je nikada veća, a ovih dana ogoljeni beton i asfalt isijavaju vrelinu. Da li su oni koji su sekli drveće znali da jedno odraslo drvo ima isti efekat kao 10 sobnih klima uređaja, koji rade 24 sata bez prestanka? Možda i jesu znali, ali nisu hajali.
Osim što drveće smanjuje temperaturu senkama koje prave krošnje, ono i prerađuje vodu, a apsorbovanu vodu, putem evapotranspiracije, oslobađa u vidu vodene pare sa površine listova, što takođe dovodi do efekta hlađenja.
Tako da sada, kada prođete našim gradovima, trgovima i ulicama, koje su ne tako davno bile pod senkama i blagorodnim dejstvom drveća, čisto da znate zašto je nesnosna vrućina.
Naravno, to je samo jedna od blagodeti ovih živih bića. Jedno zrelo drvo može da apsorbuje 21,6 kilograma ugljendioksida godišnje i oslobodi kiseonika dovoljno za dva ljudska stvora. Ovo je od velikog značaja u urbanim područjima, gde je nivo kiseonika niži za najmanje 6 posto u odnosu na ruralne. Drveće je „terminator“ zagađujućih materija koji na njihovom uklanjanju radi 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Ima pozitivan uticaj na smanjenje raka kože, astme, hipertenzije i bolesti povezanih sa stresom. Ono utiče na smanjenje nivoa kortizola, hormona stresa u krvi, što znači da smo, kada smo okruženi drvećem, pod manjim stresom i manje anksiozni. Pored toga, drveće umanjuje buku u gradovima jer predstavlja efikasnu barijeru koja apsorbuje zvuk. Onda nije čudo da nekretnine u svetu, koje u blizini imaju drveće, u okruženju zelenilo ili drvorede, imaju od 5 do 20 posto veću cenu. Ne i u našim raznim, postojećim i budućim, „na vodi“ i sličnim nouveau riche mestima.
U svetu je sve to u vezi sa drvećem, sve dobrobiti, odavno prepoznato, ozelenjavaju se površine koje su bile pod betonom, dok je kod nas još uvek obrnuto. Jedna studija u Velikoj Britaniji pokazala je da svaka funta koja je potrošena na sadnju drveća uštedi sedam funti, što na godišnjem nivou znači uštedu od ukupno 2,1 milijardu funti. Ništa krediti, ništa obveznice… Trebalo bi neko to da kaže našim ekonomskim stručnjacima.
Zamazuju nam oči, kada poseku višedecenijska stabla, time što posade mlado drveće, koje se zbog sredine koja ga okružuje, muči da razvije koren ili ga u opšte i ne razvije. Zapremina tih krošnji nije ni približna zapreminama krošnji posečenih stabala. Pri tome, obrezivanje drveća, onog odraslog koje je nekim čudom preteklo neki od pokolja, vrši se veoma grubim metodama, „do samog stabla“, koje je već u svetu napušteno, a to je kod nas takođe svakodnevnica. Koliko smo puta samo čuli da je neko drveće posečeno, pa i čitavi drvoredi, „zato što je bilo bolesno“. Kao da se drvo, kao i svako drugo živo biće ne leči… Ali, lakše je, i jeftinije, uzeti motornu testeru pa udri!
Sve ovo, da se podsetimo, zašto nam je, između ostalog, ovih dana vrućina. Nije sve do klimatskih promena, nešto je i do nas.
Foto: podunavlje.info©