Dok ste na Trgu – Ispravničestvo, Okružno načelstvo, Sud, jedan, drugi…

SMEDEREVO, 13. jun 2021 – I dalje pričamo o znamenitostima na centralnom gradskom trgu u Smederevu, kako smo i najavili u prošlom nastavku serijala.

Nedugo posle crkve Svetog Georgija nikla je tu druga građevina koja trg definiše – Okružno načelstvo.

Zgrada, sada Osnovnog i Višeg suda, u koju, ako niste baš tu zaposleni ili advokat, i ako baš nemate nekog neodložnog samo tu obavljivog posla, baš i nije mesto u koje bi inače neko rado zašao. Ipak,  spolja gledano, u pitanju je zaista reprezentativno zdanje.

Zgrada je podignuta, baš kao i susedna crkva, za samo dve godine, između 1866. i 1868. Sazidana je na mestu na kome je do tada bilo Ispravničestvo, sedište više grana i organa vlasti, u tom periodu Miloševe vladavine, prevashodno sudske, tu su se donosila presudenija i poravnanija. Bila je tu, u to vreme i kasnije, smeštena politička uprava, građevinska i carinska nadleštva, državna štedionica, sreski sud, zatvor, žandarmerija…

Nova zgrada koja je nikla na mestu Ispravničestva autorsko je delo jednog od najvećih arhitekata Srbije XIX veka, Aleksandra Bugarskog, poznatog po projektima Narodnog pozorišta i Kralјevog dvora u Beogradu. Malo je znano da je ova građevina bila tada prvo svetovno zdanje monumentalnih razmera, ne samo u Smederevu već i u unutrašnjosti Srbije.

Osnovna arhitektonska koncepcija građevine, kako to stručnjaci objašnjavaju, zasnovana je na primeni renesansnog principa pune simetrije. Bočni traktovi ovog zdanja sastoje se od prizemlja i sprata, a središnji deo ima još jedan sprat više, iznad koga je izvedena atika na kojoj se izvorno nalazio veliki državni grb tek uspostavljene Kraljevine Srbije – dvoglavi orao sa štitom na grudima, sa krstom i ocilima. Posle Drugog svetskog rata ovaj grb je uklonjen, umesto njega je postavljena, šta bi drugo, zvezda petokraka, koja je tu stajala sve do 2005. godine, kada je zamenjena dvoglavim orlom.

U enterijeru, posebnost objekta čine metalni stubovi, četiri ih ima, u svojstvu konstruktivnog elementa, koji je kao takav, pre ovog u zdanju Starog načelstva, prvi put u arhitekturi Srbije novog veka Bugarski primenio u gradnji kapele Dine Mančića na Starom groblјu u Smederevu, o kojoj će takođe biti reči u jednom od nastavaka serijala. Na kapitelima stubova, i u zgradi sadašnjeg Suda, nalazi se autentični grb iz doba podizanja zdanja.

Obimnije intervencije na objektu sada već uveliko Suda izvršene su 1963. Godine, kada je postavljen i mozaik na zidu centralnog stepeništa koje vodi na prvi sprat. Na mozaiku su dva citata; prvi je, valjda namenjen svedocima, onaj iz pesme Uroš i Mrnjavčevići, „Nemoj sine govoriti krivo, ni po babu ni po stričevima“, a drugi, najčuveniji deo iz Dušanovog zakonika, kanda sudijama – „Vsake sudije da sude po Zakoniku, a da ne sude po strahu carstva mi!“.

Sve ovo opisujemo, ako ste turista, da ne morate da ulazite, jer teško da će sudska straža i obezbeđenje imati razumevanje za takvo interesovanje, a evo i slika koje navedeno o enterijeru dokazuju.

Inače, čitav objekat imao je u vreme nastanka složenu osnovu izvedenu u obliku slova E, ali sada se to, gledajući iz vazduha, ne bi moglo reći, više liči na kakvu digitalnu osmicu. Naime, mnogo kasnije izgrađena je i na postojeće zdanje naslonjena još jedna zgrada, zgrada milicije, SUP-a, sada Policijske uprave Smederevo, koja je sa severne strane zatvorila to E.

Da je reč o izuzetnom objektu dokazuje i činjenica da je 1981. doneta je odluka o proglašenju zgrade tada Okružnog suda u Smederevu za kulturno dobro – spomenik kulture.

I u sledećem nastavku ostajemo na Trgu, ima tu još štošta zanimljivog za putnike namernike, a i za Smederevce, da se podsete ili možda i saznaju.

Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.

Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave  (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.

Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,

Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava.  Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.

Foto:podunavlje.info, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture, sr.wikipedia.org

Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Skorašnji članci