SMEDEREVO, 13. jun 2021 – Ko u Smederevo dođe, prvi ili enti put, svejedno, autobusom ili vozom, mada je ovo potonje mnogo ređe, čim izađe iz prevoznog sredstva koje ga je donelo, dve građevine će mu dominirati horizontom. S jedne strane je Tvrđava, a s druge nebo para zvonik crkve Svetog Georgija na Gradskom trgu. Slično je i kada se kolima dolazi, maltene svi puteve u krajnjem vode na Trg. Tvrđavom ćemo se baviti kasnije, u nekoliko nastavaka ovog serijala, a sada idemo na Gradski trg.
Trg na stotinak koraka od autobuske i železničke stanice decenijama je nosio ime Republike, a onda je relativno skoro ponovo dobio prefiks Gradski. Do duše, nije to izgleda zvanično učinjeno, čak je u odluci Skupštine grada o utvrđivanju naziva ulica, trgova i parkova eksplicitno naveden kao Trg Republike. Ali, iz neznanih razloga poslednjih godina već se, pogotovo u medijima, odomaćio ovaj drugi naziv… Može se nagađati zašto je tome tako, jer političko uređenje države, koliko je nama u znaju, nije menjano. Možda se nekom učinilo da nije baš logično da se sa Trga Republike izvire Ulica kralja Petra prvog, kojoj je takođe netom, ali zvanično, promenjeno/vraćeno ime (a i njoj je posvećen jedan od nastavaka serijala). Ime ulice je bilo Maršala Tita, ali kada je ovoj umro, ne baš odmah, nešto kasnije, kada se dobrano ohladio, kako bi rečeno, promenjeno je. Učinjeno je to u naletu odricanja svega što ima veze sa komunizmom i nacionalnog osvešćivanja, koje je već prethodno zahvatilo neke druge republike, a Smederevci su i inače poznati po tome da sa zadrškom reaguju na političke mene, ali i to je neka druga priča. Baš kao što ni naslovna fotografija ovog nastavka serijala, prelepa stara razglednica, ne odgovara aktuelnom stanju i izgledu Trga, ali je to pa treća priča.
Trg, dakle, Gradski ima oblik trougla, što se iz vazduha i na mapama može videti, u svakom slučaju, veoma nalik onom koji je dat i Tvrđavi. Da li je i to učinjeno s namerom, ili je posledica spleta okolnosti, ulica koje su već tuda išle, teško je reći. Uglavnom, kažu da je bio jedan od najvećih i najlepših u svim srpskim varošima u vreme nastanka, polovinom pretprošlog veka, po Planu izgradnje iz 1837. Oivičavaju ga i danas stara zdanja, zgrade nekadašnjeg Opštinskog doma i Okružnog načelstva, sada Podunavskog okruga, negdašnji Ninićev hotel, doskora je tu bila Gradska galerija savremene umetnosti, zgrada Suda i pomenuta crkva Svetog velikomučenika pobedonosca Georgija, od svih pobrojanih najstarija.
Crkva je sagrađena nedaleko mesta na kome je bila starija bogomolja posvećena istom svecu. Bila je tu, to verovatno i neki Smederevci ne znaju, Velika pijaca, koja je bila granica ali i spoj srpskog i turskog dela Smedereva, a tuda je proticao i Petrijevski potok na putu ka Dunavu. Izgradnja sadašnje crkve je započeta 1852. godine. Išla je brzo, uprkos opstrukcijama Turaka, koji će Smederevo napustiti tek četvrt kasnije, aprila 1867. Završena je crkva 1854, pa je zbog toga, brzine gradnje, poznata i kao „crkva prkosa“. Osvećena je na svetog Andriju 1855, a učinio je to mitropolit Petar Jovanović, koji je, kada je knez Miloš krajem 1858. godine po drugi put došao na vlast, bio prinuđen da podnese ostavku i iseli se iz Srbije. Knez mu je, naime, zamerao što nije, nakon promene dinastije 1839, „šurovao sa opozicijom“, njegovim pristalicama.
Crkveno zdanje je izgrađeno po projektu inženjera Jana Nevole. Ovaj Čeh je bio jedan od najznačajnijih arhitekata u Srbiji u 19. veku, autor je, recimo, Kapetan Mišinog zdanja. Zanimljivo da je desetak godina pre smederevske projektovao još jednu sa imenom istog sveca, nešto manju, crkvu u Užicu.
Glavni neimar crkve Svetog Georgija, jedne od najvećih u ono doba u Srbiji, koja će narednih stotinak godina, sa svojih 50,65 metara visine, biti najviši objekat u Smederevu, bio je Andreja Damjanov ili Damjanović iz Velesa. On je Nevolin ambiciozni projekat malo modifikovao, ali ga je uglavnom ispoštovao, što bi se današnjim rečnikom reklo.
Baš zbog mesta na kome se nalazi, najveći orijentir na trgu i u gradu, crkva Svetog Georgija je postradala u svakom ratu koji je ovim prostorima prošao, da bi svaki put bila obnavljana i iz tih stradanja izlazila još lepša i sređenija.
Oltarska pregrada od belog mermera podignuta je 1934. godine, umesto starog drvenog ikonostasa koji je stradao u minulim ratovima. Ikonostas je uradio beogradski kamenorezac Evgenije Lacović, a ikone na ikonostasu, razmeštene u tri zone, oslikao je ruski freskopisac Andrej Bicenko. Tada je i pod popločan belim venčačkim mermerom, a zazidan je i donji red prozora i crkva je dobila monumentalni izgled kakav sada ima.
U sledećem nastavku ostajemo na Trgu, ima tu još štošta zanimljivog za putnike namernike, a i za Smederevce, da se podsete ili možda i saznaju.
Do Smedereva se može stići na više načina. Drumom iz pravca jugoistoka auto-putem E-75, isto i severozapada, iz pravca Beograda, a tu vam je na raspolaganju i stari put od Beograda preko Grocke. Smederevo ima trostruku vezu s auto-putem; preko izlaza kod Vodnja, Ralje i Kolara. Sa severa, drumom dolazi se preko mosta na Dunavu, poslednjeg prelaza preko ove reke, kada se prođe Beograd, sve do Đerdapa. Autobusom iz tog pravca na raspolaganju vam je mnoštvo polazaka, čiji raspored možete da vidite ovde.
Pravac prema Požarevcu, iz koga jedino možete vozom doći u Smederevo, istovremeno je i veza sa gradovima na Dunavu nizvodno od ušća Velike Morave (Veliko Gradište, Golubac) i sa područjem Đerdapa.
Smederevo se nalazi i na međunarodnoj Dunavskoj biciklističkoj ruti Euro Velo 6, na trasi koja vodi od Atlantika sve do Crnog mora. Na internet stranici The Danube Regional Development Project mogu se pronaći detaljne informacije o Dunavskoj biciklističkoj ruti, a u sekciji 5 opis dela rute,
Na kraju, za one sklone avanturi, tu je i koridor 7 – Dunav, na kome, nažalost, još nema komercijalnog putničkog prevoza do Smedereva, ali tu su uvek alternativni način. Pored Smedereva Dunav protiče u dužini od 25 kilometara, od Orešca na 1.124 do ušća Morave na 1.103 kilometru Dunava. Ova reka pored Smedereva teče pravcem zapad-istok, od Orešca do Kuliča,sa širinom korita od 800 do 1.300 metara. Kod Smederevske tvrđave je rečnim ostrvima razdvojen u tri kraka od kojih je desni najširi i najdublji.
Projekat „Putokazi – do Smedereva i u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.