Praznik na koji se (ne) radi – I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi…

1. maj 2021 – Jedan je od retkih praznika koji je zaostao iz „one“ ili „onih“ država u kojima smo preživeli više od polovine prošlog veka. Razne dane ustanaka i republika smo utamanili, uveli neke nove držaavne praznike, koje pola naroda još uvek ne razaznaje, ali ovaj datum, 1. maj, imao je sreću da je međunarodni, pa je verovatno samo iz tog razloga pretekao.

Jer, radnog naroda odavno više nema, sad su to „zaposleni“. Nema ni parada, kakva je na fotografiji, ’ajde za uranke, ove godine, zbog svega što nas je snašlo s boleštinom, baš im i nije momenat.

Iz istog razloge neće ni sindikati i partije koje imaju razne socijalističke i radničke atribute u nazivu izvesti narod na ulice. Mada, ni kada nije bilo boleštine nešto se u tome i nisu baš pretrzali.

Ove godine se za većinu pomenutih zaposlenih, pogotovo u ustanovama i državnim firmama, zgodno potrefilo da su se 1. maj i Uskrs poređali, jedan za drugim. Kada se tome doda i Veliki petak, eto mini odmora. Ali nije tako svima; na Uskrs nećete moći ali ako ste hteli nešto baš na 1. maj da pazarite – nema problema – gotovo sve prodavnice i supermarketi rade. Jedino je Lidl izuzetak, kanda u Nemačkoj više poštuju ovaj praznik, možda što su njihovi ona dvojica, Marks i Engels, šta li…

U Zakonu o radu predviđeno je da poslodavac od zaposlenih može da traži da rade tokom državnih i verskih praznika, ali za te dane mora da isplati uvećanu zaradu najmanje 110 posto od osnovice, odnosno ugovorene cene radnog sata. Nevolja je što u Zakonu o radu nema kaznene odredbe koja se odnosi na neisplaćivanje uvećane zarade za rad praznicima, pa je krajnje nejasno kako bi poslodavac koji to ne poštuje mogao da bude kažnjen. Poslodavci to, naravno, znaju, pa ako nema u ugovoru o radu…

No, da se vratimo temi. Pa dobro, pitaće neko, a gde mi da onda da pazarimo na taj dan, recimo taj 1. maj? Kao da nije dovoljno što najveći broj gore navedenih radi i inače nedeljom, opet da bi mi mogli da pazarimo. I tu zaposleni (ljudi!) imaju dušu. Dobro, ako je duša apstraktan pojam, imaju porodice, i oni bi s decom da provedu dan pre nego što ova ponovo krenu u školu, da pozavršavaju po kući što ne stižu (drugim) radnim danima.

Pre nekog vremena povela se polemika, kada je jedan sindikat zatražio da se za trgovce i pružaoce usluga ukine rad nedeljom, kako je to u većini evropskih zemalja, čak i u Crnoj Gori. Onda smo čuli sa najvišeg mesta u državi da to ne dolazi u obzir, da je i ovo što radimo malo, sve to, valjda, ako mislimo da stignemo tu Evropu, koja ne radi nedeljom. Na stranu to što mnogi ne znaju, ali očigledno ne znaju ni sindikati, pa se kanda ne zna ni na narečenom najvišem mestu u državi, da se radno vreme za opet pomenute ne određuje na nivou države. U članu 33 Zakona o trgovini lepo piše: „Trgovac i pružalac usluge samostalno određuju radno vreme u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom jedinice lokalne samouprave“. Dakle, sve je do dobre volje poslodavaca, a kojima, ako bi baš htela, može za vrat jedino da stane lokalna samouprava i naredi da se, recimo, nedeljom ne radi. Mada, teško je zamisliti da se neka gradska ili opštinska skupština uskopisti i izglasa da trgovine ne rade nedeljom, pogotovo kad je sa najvišeg mesta onako kazano…

I, ako je već reč o 1. maju i zakonskoj regulativi, da citiramo onog u čije vreme se mnogo držalo do Praznika rada (i radnog naroda) i nisu, naravno, radile ni trgovine, kamoli nešto drugo, na taj, u ono vreme, svet(l)i datum. Ostala je legenda da je Broz nekom zgodom izgovorio: „Nemojmo se držati zakona kao pijan plota“. Mnogo šta što je on govorio se zaboravilo, slučajno ili namerno, ali ovo baš poštujemo i svako malo se toga pridržavamo.

Živio 1. maj, kako bi to on rekao i kako stoji na posteru iz tog vremena.

A sad idemo u pazar.

Naslovna fotografija:Ulica sećanja FB, ilistracija: zvanični prvomajski poster 1969.