10. april 2021 – Od početka godine u Srbiji je život izgubilo 39 pešaka, što je gotovo polovina svih poginulih u saobraćajnim nesrećama, a među njima je troje dece, objavila je prošle nedelje Agencija za bezbednost saobraćaja. Da sve bude gore, pešaci najviše stradaju tamo gde bi trebalo da su najviše zaštićeni; više od 63 odsto je poginulo u naselјu, ako uzmemo u obzir i povređene – više od 93 odsto nesreća je bilo na prolascima državnih puteva kroz naselјa.
Pešaci stradaju na delovima naselјa gde nema trotoara, primorani su da se kreću kolovozom. Pored toga, stradaju i u blizini pešačkih prelaza, ne na samom pešačkom prelazu, jer smatraju da ih vozači negde tu očekuju na 5, 10 ili 15 metara, što je pogrešno. Raširena je zabluda, kako kažu u Agenciji, da postoji zona pešačkog prelaza, to je netačno – postoji samo pešački prelaz i vozači pešake očekuju na prelazu.
“Moram da na glasim da 12 odsto pešaka strada baš na pešačkom prelazu. Bilo da je greška vozača, bilo pešaka zbog crvenog svetla ili neki drugi faktori kao što su telefon, slušalice i slično“, objašnjava Duško Pešić, direktor Agencije za bezbednost saobraćaja.
Treba reći i da rizik raste sa godinama starosti pešaka.
“Dominantno kao pešaci stradaju osobe koje imaju više od 65 godina, a paradoks je što mali broj dece strada kao pešaka, a oni su nam najnespremniji za saobraćaj, nemaju dobro izgrađene psihofizičke sposobnosti za procenu brzine, njihova visina je manja od visine automobila i sve su to neki parametri koji ovu grupu čini veoma rizičnom”, ukazao je Pešić.
Starije osobe dominantno stradaju iz nekoliko razloga, jedan od najvažnijih je što su vremenom opale psihofizičke sposobnosti ali one toga nisu svesne, podvlači Pešić.
“I dalјe misle da istom brzinom mogu da pređu ulicu kao pre 20 ili 30 godina i onda se javlјa pogrešna procena – to je posebno izraženo na bulevarima, na ulicama koje imaju više saobraćajnih traka, javlјa se greška u proceni i dolazi do sudara”, ukazuje Pešić.
Najviše pešaka strada u decembru, a počev od septembra raste broj poginulih pešaka u saobraćajnim nezgodama.
Period od oktobra kada ide hladnije vreme i jedan od razloga je nestrplјivost, hladno im je i nisu spremni da sačekaju dovolјno dugo zeleno svetlo, da sačekaju vozila da prođu i onda kreću da prelaze ulicu, rekao je on.
Što se tiče doba dana, ako se govori o jesenjim i zimskim mesecima, to su prvi mrak i sumrak, dakle, negde od 17 ili 18 sati.
Ako se posmatraju poslednje dve godine, 40 pešaka je poginulo u tom 17. ili 18. satu, ako govorimo o letnjim mesecima – to je posle 21 sata, tada je tad prvim sumrak i mrak, rekao je Pešić. U ovim delovima godine kada noć traje duže, više pešaka strada, a razlog je slaba uočlјivost pešaka u noćnim uslovima, pešaci su najčešće u tamnijoj odeći, nemaju reflektujuće elemente i onda ih vozači teško uočavaju u noćnim uslovima.
Foto/ilustracije: podunavlje.info©