VRANOVO 29. mart 2021 – Pre 127 godina, baš na današnji dan, osnovana je prva zemljoradničko-kreditna zadruga na teritoriji Srbije, i to u Vranovu. Godinu dana od njenog nastanka formiran je i Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga, u Smederevu 1895. godine, jedna među prvih deset takvih organizacija osnovanih u svetu.
Mihajlo Avramović, bankarski činovnik i pokretač ideje osnivanja zemljoradničke zadruge, imao je veliku želju da prvu takvu zadrugu osnuje u svom rodnom mestu, u Duboni, ali je na veliko razumevanje najpre naišao kod Lazara Savića-Gedže, kmeta i narodnog poslanika iz Vranova. U kući Savićevoj održana je i osnivačka skupština u prisustvu većeg broja zemljoradnika. Uz odluku o osnivanju Vranovske zamljoradničke zadruge, tog 29. marta 1894. godine po starom kalendaru, izabrana je zadružna uprava i usvojena pravila.
Po pravilima zadruge koje je pisao Mihajlo Avramović, zadruga je bila dužna: “da nabavi svojim članovima potreban novac za poljoprivredne radove, da utiče na svest o štednji i da na taj način utiče na popravku njihovog materijalnog stanja”. Član zadruge mogao je da bude samo onaj koji je imao “dovoljno jemstva za lično poštenje”, da je starešina domaćinstva i da stalno živi na teritoriji zadruge. Zadruga je poslovala po principu kolektivne odgovornosti svojih članova, a zadružna uprava je bila dužna da svakog meseca sastavlja izveštaj o poslovanju.
Prilikom osnivanja zadruge Avramović je računao na finansijsku pomoć Podunavske okružne banke, a i članovi zadruge su davali doprinose u zavisnosti od im
ovnog stanja. Pored ovih, zadruga je imala i druge prihode od stalne, obične i dečje štednje.
Avramović je bio upravnik Saveza zemljoradničkih zadruga u Srbiji, od osnivanja do 1927. godine. Učestvovao je u osnivanju Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1895. i bio član njegovog centralnog odbora skoro do smrti.
Osnivanjem zemlјoradničke zadruge u Vranovu počinje razvoj zemlјoradničkog zadrugarstva u Srbiji, a period zadružne teorije koju je utemeljio Mihailo Avramović nazvan je „smederevski pravac”. Smederevski zadružni pravac naglašavao je etiku i postavio izvesnu paralelu između moralnih kvaliteta zadrugara i zadružnog poslovanja. Čvrsto se držao neutralnosti prema političkim partijama. Zahvaljujući moralnosti i obazrivosti, u toku 35 godina svoga poslovanja izdržao je nekoliko ekonomskih kriza i dva iscrpljujuća rata.
Na veliku žalost samih meštana prva zemljoradnička zadruga, u Srbiji, u Vranovu, odavno ne radi.
Korišćeni podaci iz rada prof. dr Dragane Gnjatović „Zemljoradničke kreditne zadruge: prve institucije za razvoj poljoprivrede u Srbiji“
i materijal Fonda Zavičajnog odelјenja Narodne biblioteke Smederevo, priredila Dragana Lazić
Foto: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Vranovo,_Dom_zadrugara,_01.jpg
