Izvor: novaekonomija.rs, autor: V. S. 2. mart 2021 – Zatvaranje škola, a potom i drugačija organizacija nastave zbog pandemije korona virusa u većoj meri je „pogodilo“ decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije. To je zaključak opsežnog istraživanja koji su za potrebe Ministarstva prosvete sproveli Unicef i Institut za psihologiju.
Ovo istraživanje prevashodno je bilo usmereno ka tome da se procene uslovi u kojima uče deca iz osetljivih društvenih grupa, a anketa koji su popunjavale škole dala je i sliku celog sistema. Podaci pokazuju da je u drugom polugodištu prethodne školske godine 99 odsto učenika osnovnih i srednjih škola bilo uključeno u realizaciju nastave na daljinu, bilo praćenjem TV časova, preko onlajn platformi za učenje ili korišćenjem alternativnih oblika nastave na daljinu (kao što je dostavljanje štampanih materijala).
Međutim, u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom taj obuhvat iznosi 93 odsto.
„Među tipovima škola zapažaju se velike razlike kako u pogledu uključenosti u nastavu na daljinu tako i u pogledu dominantnih kanala komunikacije. Nastavu preko televizije najviše prate učenici osnovnih škola (95 odsto), skoro dve trećine učenika srednjih škola (63,9 odsto) i nešto više od četvrtine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (26,7 odsto). Sa druge strane, u nastavu preko onlajn platformi su uključeni gotovo svi učenici srednjih škola, 85 odsto učenika osnovnih škola, i tek nešto više od polovine učenika iz škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom“, piše u izveštaju.
KOLIKO JE DRŽAVA SRBIJA ULOŽILA U ONLAJN NASTAVU?
Ipak, druga istraživanja i školska praksa svedoče da brojni đaci zbog nedostatka tehničkih uslova nisu mogli da prate onlajn nastavu. Na tom tragu je i podatak iz ankete portala Nova ekonomija o troškovima školovanja u uslovima pandemije – čak 70 odsto onih koji su popunili upitnik kažu da lično poznaje decu koja nisu imala kompjuter, telefon ili internet zbog čega nisu bila uključena u onlajn nastavu.
Prosvetni radnici koji su učestvovali u ovoj anketi takođe prenose svoja zapažanja da mnogi đaci nisu imala ili računar ili jaku internet vezu tako da su često bili off line. „Najteže mi je pala činjenica da je nemoguće obuhvatiti nastavom na daljinu sve učenike“, prokomentarisala je jedna nastavnica, a i pojedini prosvetari su među probleme s kojim su se lično suočavali tokom „kovid škole“ navodili upravo loš internet.
U istraživanju Saveza učitelja Srbije (u kome su učestvovali profesori razredne i predmetne nastave u osnovnim školama) 42 odsto ispitanika je reklo da njihovi učenici nisu imali sve tehničke uslove za onlajn nastavu. Najveći broj anketiranih kaže da je to bio problem za četvrtinu odeljenja, a u nekim školama procenat đaka kojima je ovaj način obrazovanja nedostupan još je i veći.
I istraživanje Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, u kome je učestvovalo 15.000 prosvetnih radnika pokazuje slično: navodeći probleme u realizaciji nastave 52 odsto ispitanika je reklo da učenici nisu imali dostupne resurse i tehnologiju, a s tom teškoćom se susrelo i 37 odsto nastavnika.
Dragana Soćanin, predsednica Upravnog odbora Udruženja „Roditelj“ iznosi za Novu ekonomiju podatak iz onlajn ankete koju su sproveli – petina roditelja je izjavila da njihova deca nisu imala potrebne tehničke mogućnosti za praćenje onlajn nastave.
Država je pokušala da uz pomoć donatora pomogne upravo deci iz socijalno ugroženih porodica i marginalizovanih grupa, ali je izostalo sistemsko rešenje.
Odgovornost je i u ovom domenu prebacila na škole, koje su obavezne da za svakog učenika koji nema mogućnost elektronske komunikacije, obezbede štampani materijal, pa čak i da roditelje obaveštavaju o rasporedu TV časova. I za učenike koji rade po individualnom obrazovnom planu (IOP) nastavnici su dužni da „pripreme posebne materijale za učenje i da ih učine dostupnim učenicima na način koji dogovore sa njihovim roditeljima“.
U praksi je to izgledalo da roditelji ili učenici dolaze u školu po materijale za nastavu i da ih potom vraćaju kako bi im nastavnici pregledali zadatke. U nekim slučajevima deci su štampane materijale dostavljali nastavnici.
Nastavnik Nikola Serafinov koji radi u jednoj seoskoj osmoletki nadomak Zaječara za Novu ekonomiju kaže da skoro polovina đaka nema kompjuter ili internet, ali da je svima bilo omogućeno da prate nastavu.
– Za tu decu su nastavnici obezbedili štampane materijale koje su uglavnom roditelji preuzimali u školi. Što se tiče domaćih, to je uglavnom bio po jedan list da se popuni, pa su se deca snalazila na različite načine da taj domaći slikaju kod nekoga ko ima telefon i pošalju nastavnicima. U jednoj školi su obezbeđeni tableti sa karticama sa internetom. U periodu kada škole nisu radile i nije moglo da se ulazi otvoren je internet pa su deca mogla da se konektuju u dvorištu škole i preuzmu materijal. Snalazili smo se na različite načine, ali je svakom učeniku bilo omogućeno da prati nastavu i svi nastavnici su bili angažovani da im to omoguće – objašnjava naš sagovornik.
Iz Ministarstva prosvete nismo dobili odgovor koliko učenika i nastavnika nije imalo tehničke uslove za onlajn nastavu, ali su u jednom od dopisa školama nadležni konstatovali da „u školama postoje kapaciteti za uspešnu realizaciju nastave na daljinu“, te da „prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (Godišnje istraživanje upotrebi IKT, 2020.) i u okviru samih domaćinstava postoje kapaciteti da se nastava na daljinu uspešno realizuje“.
TO ISTRAŽIVANJE (URAĐENO U FEBRUARU 2020.) POKAZUJE DA OKO 93 ODSTO DOMAĆINSTAVA IMA TELEVIZOR, A RAČUNAR TEK 74 ODSTO. ZASTUPLJENOST RAČUNARA VARIRA U ZAVISNOSTI OD TERITORIJE – U BEOGRADU IZNOSI 91,5 ODSTO, U VOJVODNI 67 ODSTO, ŠUMADIJI I ZAPADNOJ SRBJI 69, A U JUŽNOJ I ISTOČNOJ 71 ODSTO. RAZLIKE SE MOGU UOČITI I KADA SE UPOREDI ZASTUPLJENOST RAČUNARA U GRADSKIM I OSTALIM DELOVIMA SRBIJE – 82 NASPRAM 62 ODSTO, A JAZ JE VIDLJIV I KOD STRUKTURE DOMAĆINSTVA PREMA MESEČNOM PRIHODNU. RAČUNAR VEĆINOM POSEDUJU DOMAĆINSTVA KOJIMA MESEČNI PRIHOD PREMAŠUJE 600 EVRA, DOK UČEŠĆE DOMAĆINSTAVA S PRIHODNOM DO 300 EVRA IZNOSI SVEGA 48 ODSTO.
Isto istraživanje je pokazalo da skoro petina domaćinstava u Srbiji nema internet priključak. I ovde su evidentne rezlike između tipa nasilja i prihoda – čak 40 odsto domaćinstava sa mesečnim prihodom do 300 evra nema internet priključak u kući.
Foto/ilustracija: pixabay.com