Sretenje Gospodnje i Dan državnosti Srbije

15. februar 2021 – Danas je veliki crkveni praznik Sretenje Gospodnje, a i Dan državnosti Srbije. Sretenje  je za srpsku istoriju dvostruko značajno; na taj praznik 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa područja Beogradskog pašaluka, ili kako se ta administrativna jedinica zvanično zvala – Smederevskog sandžaka, u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe. Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat baš po tome kao Sretenjski.

Tekst ustava izradio je Dimitrije Davidović, koji je svoje poslednje dan proveo u Smederevu, gde je i sahranjen. Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija u to vreme bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se prva protivila njegovom donošenju. Austrija je bila protiv ustava jer ga u to vreme ni sama nije imala, a Rusija je donošenje srpskog ustava prokomentarisala kao „francuski rasad u turskoj šumi“.

Pošto su ustavna rešenja izazvala reakcije Austrije, Turske i Rusije ubrzo je suspendovan. Ove, tadašnje velike sile smatrale su ga previše liberalnim, što je činjenica, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio.

Kneževina, pa zatim Kraljevina Srbija imala je potom pet različitih ustavnih rešenja od 1838. do 1903. godine. Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

Zakon o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji iz 2001, sa izmenama iz 2007. i 2011. godine, Dan državnosti navodi u prvom stavu prvog člana. U drugom stavu stoji: „Sretenje – Dan državnosti Srbije praznuje se 15. i 16. februara“. Kako ove godine praznik pada  u ponedeljak, i taj i utorak su neradni dani.

Inače, Sretenje se slavi  na četrdeseti dan od Božića, kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Bio je to prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, sveti Simeon Bogonosac.

Na Sretenje se, po narodnom verovanju, sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medved uplašen od sopstvene senke vrati se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelјa. Na taj dan se, kao i na druga crvena slova, ništa ne radi, a jedan od običaja je i da se na Sretenje Gospodnje obavezno pale sveće, jer se veruje da plamen sveće kuću štiti od groma i drugih nesreća, ali i da ima čarobnu moć.

Verovatno najzanimlјivije od sretenjskih verovanja jeste on da mlade devojke treba da paze danas koga će prvo ujutru sresti, jer će im mladoženja baš takav biti – i po izgledu i karakteru.

Skorašnji članci