SMEDEREVO, 5. februar 2021 – Ispred smederevske Gradske uprave nesvakidašnja slika: 223 para cipela. Za one koji su znali ili su se raspitali o čemu se radi, alarmantna pa i tragična. Toliko je, naime, ljudi, Smederevaca, tokom godinu dana preminulo od bolesti koje su posledica zagađenog vazduha.
Inicijativa Crveni bedževi je te cipele donela i izložila ne bi li donosioce odluka, koji sede u toj zgradi, još jednom upozorila da po pitanju zagađenosti vazduha u Smederevu mora nešto pod hitno da se učini. Jer, 223 nije broj do koga su došli tek onako, to je zvaničan podatak, kojim operiše Svetska zdravstvena organizacija, a dobila ga je od Instituta „Batut“. Baš toliko Smederevaca je umrlo zbog toga što im je zagađen vazduh izazvao ili pospešio bolesti .
I datum na koji se ovaj neveseli performans odigrao takođe nije izabran slučajno; prošlo je godinu dana od kada su Crveni bedževi, i građani Smedereva, nakon protestne šetnje, na istim tim vratima ostavili zahteve; šta treba da bude urađeno da bi ovaj grad, njegovi žitelji koliko-toliko prodisali. A učinjeno je vrlo malo, ispunjen je tek jedan od zahteva, usvojen je Plan kvaliteta vazduha, ali je on mrtvo slovo na papiru, kako kažu iz Crvenih bedževa, ako se ništa drugo ne preduzima.
– Ovo je još jedan apel, akcija kojom želimo da osvestimo građane, ali i donosioce odluka, da hitno mora da se krene u rešavanje problema zagađenja vazduha. Ovoliko ljudi, njih 223, naših komšija, rođaka, poznanika, prijatelja, nema više isključivo odgovornošću onih koji odluke donose. Umrli su od neke bolesti koja je izazvana zagađenjem vazduha. Ne smemo sebi da dozvolimo da sledećeg 5. februara opet ovde dođemo sa 223 para cipela – kaže Nataša Rašković iz Udruženja Pro.Tok21, čija inicijativa su i Crveni bedževi.
U Udruženju Pro.Tok21 su svesni da ovaj problem ne može da bude rešen odmah, ni za godinu dana, ali nešto može, i mora, da se učini vrlo brzo. Jedno od pitanja na kojima insistiraju je postavljanje semafora zagađenja, da građani budu obavešteni, da makar znaju kada je vazduh koji udišu toliko zagađen da nije preporučljivo da izlaze. Tako bi, ako ništa drugo, ovaj broj od 223 bio smanjen.
Osim Železare, koja je konstanta kada se o zagađenju vazduha u Smederevu govori, a što je, očigledno, nešto što grad ne može sam da reši, tu su i kotlarnice na mazut. Njihova konverzija je deo pomenutog Plana, no ni tu se nije odmaklo. U pitanju su velika sredstva, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i još štošta. Ipak, ako bi počelo da se radi, kad već nema centralizovane gradske toplane, da se kovertuje jedna po jedna, i to bio bio veliki napredak.
Da nevolja bude veća, Smederevo je na sredokraći, između dva najveća zagađivača – termoelektrana Obrenovac i Kostolac. Po nedavno publikovanim podacima, 16 termoelektrana u Srbiji zagađuje vazduh više od 250 u Evropskoj uniji, a ove dve su najveće u Srbiji. Ni ovo nije u nadležnosti grada, ali nešto drugo jeste: jedno od rešenja za smanjenje zagađenja, znajući da su i individualna ložišta veliki izvor zagađenja, jeste i gasifikacija. Čitavo Smederevo je prekopano zbog gasnih instalacija, ali je nesrazmerno mali broj domaćinstava priključen. Tu su neophodne olakšice i subvencije, kažu iz ovog udruženja, jer po sadašnjim cenama teško da će se i tu nešto promeniti.
Problema, dakle, ima mnogo, a rešenja malo. Ali, ukoliko niko ne ukazuje na probleme njihovo rešavanje neće nikada ni početi, smatraju u Crvenim bedževima, pa zato ovakve akcije i organizuju. Jer je malo kome ko je danas u podne prolazio pored smederevske Gradske uprave moglo da bude svejedno kada je video 223 para cipela, znajući šta one predstavljaju.