VELIKA PLANA, 4. januar 2020, Dušan Marić – Verujem da je većina mera koju je doneo državni krizni štab za borbu protiv korone opravdana, međutim očigledno je da isti istrajava i na nekim merama koje ne samo što nemaju nikakvog smisla i koje su neprihvatlјive, već su suprotne zdravom razumu. I ne samo što ne štite, već ugrožavaju zdravlјe stanovništva.
Jedna od njih je zabrana bibliotekama da rade na uobičajeni način. Ljudi koji vole knjige mogu doći u biblioteku ali ako pokušaju da uđu među police sa knjigama dočekaće ih traka sa upozorenjem da je pristup knjigama zabranjen.
Mogu samo da od bibliotekara naruče knjigu koju žele. A kako neko da zna koje sve knjige postoje u nekoj biblioteci? Pametnjakovići su ostavili sledeću mogućnost: da vam bibliotekar nasumice donese nekoliko knjiga iz oblasti koja vas zanima, da ih vi pogledate i odaberete koju želite. A ako vas ni jedna od donetih ne zanima ili ste ih sve pročitali, da tražite da vam donese druge. Pa koliko potraje.
Oko korone se mnogo toga još ne zna, oko spornih pitanja se vode polemike ali se svi domaći i međunarodni stručnjaci za ovaj biološki virus, proizveden sa zločinačkom namerom, slažu da je šansa da se zarazite preko knjige ravna statističkoj grešci. Posebno ako je u pitanju knjiga koju je neko drugi čitao pre nekoliko dana ili, što je mnogo češći slučaj, pre nekoliko meseci.
Ali čak i da stvari stoje suprotno, da knjige prenose viruse, zar nije veća šansa da zarazite bibliotekara ili on vas, ako kroz vaše i njegove ruke, u toku biranja knjiga, prođe nekoliko desetina knjiga, nego ako sami šetate između polica sa knjigama, gledate i birate želјene naslove? Bez ikakvog bliskog kontakta sa drugom osobom.
Čisto kao primer, navodim slučaj moje matične biblioteke. U pitanju je ogromna prostorija, površine možda i do 600-700 kvadrata. U većini slučajeva, kad dođem da vratim i uzmem knjige, tamo ne zateknem ni jednog drugog čitaoca. Kao što svi znamo, Srbi sve manje čitaju. A sve se više kockaju.
Kakva je mogućnost da razgledajući knjige složene po policama nekog zarazim ili od nekog budem zaražen, ako deset, pa čak i dvadeset, metara oko mene nema žive duše? Nikakva. A ako nosim masku i rukavice, manja od nikakve.
Ali, čak i da je navala čitalaca na biblioteke velika, u čemu je problem organizovati ih tako da ih u biblioteku u isto vreme ulazi ograničen broj. Dvoje, troje, petoro….onoliko sa koliko je moguće obezbediti da, dok sami biraju knjige, ne prilaze jedno drugom ni na pet a kamoli na dva metra.
Kako je moguće da maska štiti u autobusu površine dvadesetak kvadrata u kojem se tiska tridesetak putnika, ili u kafani iste površine u kojoj sedi desetak gostiju, ili pred kasama u supermarketima pred kojima se tiskaju desetine lјudi, ili u tržnim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kroz koje su zbog novogodišnjih rasprodaja dnevno prolazile desetine hilјada lјudi, a ne štiti u praznoj biblioteci od 600 kvadrata u kojoj nema ni jednog drugog čitaoca?
Kako je dozvolјeno da se dok ovo pišem ispred žičara na Kopaoniku tiskaju na stotine lјudi, od kojih mnogi nemaju masku ali nije dozvolјeno da čovek ode u praznu biblioteku i sebi odabere knjige koje želi da čita?
Samo neko ko je teški kreten, odnosno neko ko nema pojma ili ko ima zlu nameru, može da donese odluku da u vreme bilo koje zarazne bolesti biblioteke ne mogu da rade normalno a kladionice i kockarnice mogu.
Postoji samo jedno realno objašnjenje: da cilј mera koje se donose u cilјu suzbijanja korone nije samo suzbijanje zaraze već i ograničavanje lјudskih sloboda. Pretvaranje lјudi u poslušne opitne zečeve.
Zatvaranje biblioteka je neprihvatlјivo upravo iz zdravstvenih razloga. Naime, jasno je da mere obaveznog nošenja maske, ograničavanja slobode kretanja, ograničenog rada kafana i restorana, zabrane okuplјanja i druge mere, posebno ako one traju već deset meseci, kod većine lјudi izazivaju potištenost. Psiholozi, psihijatri i sociolozi se slažu da će posledice te psihoze biti dugotrajne i da će ih imati veliki broj lјudi.
S druge strane, naučno je dokazano da ništa ne opušta kao čitanje. U situaciji kad su ograničena okuplјanja, kad je ograničen rad kafana, kad nema sportskih takmičenja, kad krizni štab preko svih medija, iz minuta u minut, mesecima, narod bombarduje preporukom „ostanite kod kuće“, krizni štab i država bi umesto zatvaranja biblioteka trebali da vode kampanju da pozivaju lјude da što više čitaju (knjige a ne tabloide) i posećuju biblioteke. A ne da, praktično, zabranjuju njihov rad.
Osim ako većini u kriznom štabu nije cilј da narod prisili da gleda televiziju i uživa u „Farmi“, „Parovima“, rijaliti nastupima pojedinih političara i estradizovanih zdravstvenih radnika, koji od gostovanja od jedne do druge televizije, davanja intervjua i izjava već mesecima ne stižu da svrate do bolnica u kojima rade.
Objavljeno na: srbijaisrpska.rs
Foto/ilustracije: pixabay.com