Izvor: Istinomer.rs, autor Mihaela Šljukić Bandović 2. decembar 2021 – Zagađen vazduh usmrti sedam miliona ljudi godišnje u svetu. Da li su smanjenje saobraćaja i privrednih aktivnosti, globalno i u Srbiji, dovele do manjeg zagađenja i, uopšte, usporavanja klimatskih promena ili su previše požurili svi oni koji su delili poruke “priroda se budi”?
Kada je zbog korona virusa dobar deo sveta proletos otišao pod ključ, saobraćaj se smanjio, a privredne aktivnosti značajno usporile, društvene mreže bile su preplavljene fotografijama prirode koja doživljava renesansu. Tirkizni kanali u Veneciji, bistre reke, divlje životinje na ulicama gradova, manje štetnih gasova iznad Kine, što je zabeležila i NASA. Kako stvari stoje devet meseci kasnije? Da li je kovid 19 globalno zaista probudio prirodu i pozitivno uticao na životnu sredinu, gde smo tu mi, odnosno zašto ona, sada već izlizana sintagma „priroda se budi“, u našem slučaju može da ima samo ciničan prizvuk?
Da li je i u kojoj meri virus pozitivno uticao na životnu sredinu, još se sa sigurnošću ne može reći, jer pandemija još traje. I dalje se može govoriti samo o prognozama. Recimo, jedna studija predviđa da će zbog kovida 19, emisija gasova staklene bašte u SAD-u ove godine pasti na najniži nivo u poslednje tri decenije.
Pogrešne procene
Dalje, mnogi naučnici očekivali su da će u 2020. zbog brojnih restriktivnih mera koje su bile preduzete, pre svega zbog ukidanja i smanjenja putovanja avionima i brodovima, biti najveći godišnji pad emisije ugljen dioksida generacijama unazad.
Zašto se ovo dešava, Ognjan Pantić, istraživač na projektima u oblasti energije, klime i životne sredine u Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ), objašnjava na mikroplanu – situaciji u Srbiji.
„Što se nas tiče, većina tih gasova s efektom staklene bašte dolazi iz energetskog sektora. Dakle, jeste bila smanjenja privredna aktivnost, ljudi nisu putovali puno, ali je tražnja za energijom bila visoka, potrošnja energije je i dalje bila prisutna i iz tih razloga nije došlo do smanjenja nivoa ugljen dioksida“, kaže Pantić za Istinomer.
A u kojoj meri je „lockdown“ uticao na smanjenje zagađenja vazduha, tema je kojom se bavila i Evropska agencija za zaštitu životne sredine. U najnovijem izveštaju za ovu godinu – „Kvalitet vazduha u Evropi“, proučavana je i veza između pandemije virusa korona i kvaliteta vazduha. Procenjuje se da je u mnogim evropskim državama u kojima su proletos uvedene mere ograničenja kretanja, zabeleženo smanjenje do 60 odsto određenih zagađivača u vazduhu.
Nisu automobili krivi?
Kod nas je situacija bila sasvim drugačija. Iako je Srbija tokom prvog talasa pandemije (kada je, u poređenju sa današnjih sedam hiljada i nešto novozaraženih, imala tek 72 zaražena) uvela jedno od najrigoroznijih zatvaranja u regionu – policijski čas i vanredno stanje koje je trajalo više od 50 dana, kvalitet vazduha nije bio bolji. Štaviše, merenja u drugoj polovini marta ponovo su pokazala visoko zagađenje.
Aleksandar Macura iz RES fondacije, koja je u martu i u aprilu merila kakav je kvalitet vazduha u odsustvu saobraćaja, kaže da su primetili da čestično zagađenje nije bitno smanjeno.
„U Beogradu i Nišu u tom period ništa nije bilo smanjeno. I globalno ima mnogih mesta na kojima se azotno zagađenje, koje jeste direktno povezano sa saobraćajem, bitno smanjilo, a čestično ne da se nije bitno nego se negde uopšte nije smanjilo. Negde se povećalo, nije se video uticaj izostanka saobraćaja na smanjenje čestičnog zagađenja„, kaže Macura za Istinomer.
I Macura i Pantić podvlače da upravo to pokazuje da saobraćaj nije bitan faktor čestičnog zagađenja, pa u vodu pada teza predsednika Srbije da su saobraćaj i bahati građani, koji se zbog „ima se, može se“ standarda sami vozikaju u kolima, glavni krivci za zagađenje vazduha.
Predsednika Vučića uostalom demantuju i zvanični podaci Agencije za zaštitu životne sredine, u čijem poslednjem izveštaju jasno stoji da najveće količine oksida sumpora, azota i suspendovanih čestica potiču iz termoenergetskih postrojenja, prehrambene, hemijske i mineralne industrije, a da kvalitet vazduha u Srbiji dominantno određuju koncentracije suspendovanih čestica.
A koliko je vazduh, koji je u pojedinim gradovima u Srbiji poslednjih dana ponovo u crvenom (zagađen) i ljubičastom (jako zagađen) polju, poguban po nas, nije potrebno mnogo objašnjavati. Posledice po zdravlje su različite – od upale pluća do prerane smrti.
Stoga ne iznenađuje što je i Evropska agencija za zaštitu životne sredine u poslednjem izveštaju proučavala vezu kvaliteta vazduha i pandemije kovida 19. Naime, u izveštaju se navodi da dugotrajna izloženost zagađivačima u vazduhu izaziva kardiovaskularne i respiratorne bolesti, a utvrđeno je da su obe grupe bolesti dodatni rizici od smrti kod pacijenata zaraženih virusom korona.
Fatalne praškaste čestice
Vezu zagađenog vazduha sa stopom oboljevanja od kovida 19 kod nas je u posebnoj analizi proučavala Beogradska otvorena škola, kaže njen istraživač Ognjan Pantić.
„Došli smo do zaključka da postoji velika korelacija. Znači tamo gde je zagađenje vazduha prisutno dugoročno, tamo je primetna i viša stopa obolevanja od korone, hospitalizacije i smrti. Međutim, sada nas oni upućuju dalje da istražimo da li korelacija znači kauzalnost, pošto za to nema dovoljno dokaza“, objašnjava Pantić.
Evropska agencija za zaštitu životne sredine takođe navodi da uzročno-posledična veza između zagađenja vazduha i težine bolesti kovid 19 nije potpuno jasna i da su potrebna dodatna epidemiološka istraživanja.
S druge strane, poznato je da je zagađenje vazduha glavni uzrok smrti i bolesti u svetu. Kako se navodi u studiji „Zagađenje vazduha i COVID19“, zagađen vazduh svake godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, usmrti sedam miliona ljudi. Procenjuje se da samo u Evropi godišnje umre oko 550.000 ljudi, od kojih oko 6.600 u Srbiji.
Dalje, u Srbiji praškaste čestice (PM) u vazduhu imaju značajan uticaj na javno zdravlje. Dugotrajna izloženost zagađivačima kao što su praškaste čestice (PM2.5), azot-dioksidu (NO₂) i sumpor-dioksidu (SO₂) mogu da smanje funkciju pluća i izazovui respiratorne bolesti. Izloženost praškastim česticama PM2.5 dovodi do 3.585 prevremenih smrti godišnje, uključujući 1.796 u Beogradu, navodi se u studiji BOŠ-a.
Uz dnevne podatke o broju novozaraženih i umrlih od virusa korona, broj prerano umrlih zbog udisanja zagađenog vazduha zvuči zastrašujuće. I zato pitanje o merama koje će napokon dovesti do smanjenja emisija zagađujućih materija u vazduhu, mora da se postavi sada i odmah, usred pandemije. I ne sme da dobije odgovor „Pitate me za trafiku, dok Hilandar gori“.
Pandemija i životna sredina; ima li ičega dobrog u ovom zlu?