SMEDEREVO, 4. novembar 2020 – Druge i, sticajem nesrećnih okolnosti – zbog pandemije, poslednje večeri ovogodišnjih Nušićevih dana uručena je, po tradiciji, Nagrada za životno delo. Žiri, kojim je predsedavao Bratislav Petković, odlučio je da ovo priznanje pripadne Oliveri Katarini.
– Ova nagrada mi mnogo znači. Ja nisam bila mnogo nagrađivana. Uglavnom sam dobijala nagrade publike, ali ovako, od zvaničnih žirija, nekako su me zaobilazili. Za te „Skupljače perja“ kod nas nisam ništa dobila. Proslavila sam se sa tim u svetu, a ovde nikakvo priznanje za to nisam dobila. Zato mi ova Nušićeva nagrada mnogo znači, a posebno zato što je stigla od kolega – kazala je svestrana umetnica pre nego što joj je gradonačelnik Smedereva Jovan Beč uručio Nušićevu statuetu.
To, da su Oliveru Katarinu nekako obilazile nagrade, za njen, činjenica je neveliki ali značajan pozorišni doprinos, konstatovao je i Bratislav Petković, predsednik žirija, u kome su osim njega bili i Ljilјana Stjepanović i Slobodan Boda Ninković. Jer, kako je kazao, Katarina je počela karijeru u Atelјeu 212, posle toga je odigrala Koštanu Bore Stankovića u Narodnom pozorištu i mnogi smatraju da je to bila najbolјa Koštana, igrala je i u „Idiotu“ Dostojevskog u režiji Bojana Stupice, ali ta predstava nije dugo trajala. Kada je prešla na film tek su stigla priznanja: u Kanu je dobila nagradu žirija i publike, otvarala je Kanski festival dva puta…
Olivera Katarina je igrala u tridesetak filmova, a publika ju je zapamtila i po njenom izuzetnom izvođenju pesama različitih žanrova, od tradicionala, preko romansi do šlagera. Da je drugačije, ne bi mogla da 72 puta nastupa u pariskoj Olimpiji. I u Smederevu je, primajući nagradu, prisutne počastila sa „Đelem, đelem“, a evo kako je to izgledalo, davne 1967. kada je bila u punoj snazi, u filmu koji je oduševio Kan – i svet.