Teatar u tvrđavi – povratak živih susretanja sa pozorišnom publikom

SMEDEREVO, 26. septembar 2020 – Sinoć je završen  sedmi Teatar u tvrđavi, u izmenjenom terminu, krajem septembra umesto sredinom leta, zbog epidemiološke situacije. Iznuđeno, publici su oduzete letnje večeri u Malom gradu Smederevske tvrđave i uživanje u druženju s pozorištem po lagodnoj vrućini. Umesto toga, pala je kiša tokom izvođenja na letnjoj sceni i realna mogućnost da se čar pozorišta rasprši za tili čas, naravno zbog pljuska. Istinski zaljubljenici pobeđuju, pa je upravo u tom duhu završen ovogodišnji Teatar u tvrđavi, i dalje revijalnog karaktera. Možda bi organizatori za sledeće izdanje mogli da razmisle o uvođenju barem jedne nagrade – publike. Ona je to ove godine zaslužila.

Ukratko, pored svih detalja o predstavama koje smo vam prenosili tokom trajanja ovogodišnjeg pozorišnog festivala, dajemo sebi slobodu prethodno rečenog. A šta kažu organizatori?

“Značaj ovogodišnjeg Teatra u tvrđavi, osim u samom programu, možemo sagledati i u činjenici da je ovo bio povratak živih susretanja sa pozorišnom publikom u Smederevu koja su nam nedostajala tokom proteklih meseci, zbog poznatih okolnosti sa korona virusom. Možemo biti zadovoljni, jer je festival održan u dobroj atmosferi“, ocenjuje Marko Cvetković, ispred organizatora, smederevskog Centra za kulturu.

Ovogodišnji festivalski program doneo je, kaže, “raznolikost u pogledu teatarskog izraza, autorskog senzibiliteta i pristupa, time i podsticaje za razvoj i bogaćenje našeg odnosa prema pozorištu i njegovim mogućnostima“.

„Jedna od specifičnosti sedmog Teatra u tvrđavi je svakako predstava ‘Smederevo 1941.’ posvećena glumcima Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad stradalim u  eksploziji koja se dogodila 5. juna 1941. godine. Svojom povezanošću sa tragedijom koja je pogodila Smederevo ona je dala, sa ozbiljnim tonom i sadržajem, snažan doprinos kulturi sećanja na žrtve stravične eksplozije, a uz otklon od dokumentarističkog  i uz prisustvo filozofske dimenzije, omogućila nam je susret sa važnim pitanjima koja se tiču ljudske prirode. Osim toga, imali smo prilike da se, kroz pozorišno iskustvo, tokom festivala suočimo i sa problematizacijom odnosa teatra i društva, uloge pozorišta u društvu, što je od važnosti za održavanje napona i svežine otvorenog duha“, kaže Cvetković.

U Smederevu nismo ostali uskraćeni za dodir sa novim rediteljskim čitanjima Šekspirovih komedija. Podseća on. Kroz pozorišnu igru za koju se Mali grad Smederevske tvrđave, kako kaže, pokazao ponovo kao idealan ambijent, i kroz aktuelne postavke nastavljeno je negovanje ljubavi prema delima klasika.

„Raduje nas i to što je prepoznata naša želja da kroz praksu izvođenja predstave za najmlađe u okviru ‘porodičnog dana’ pobuđujemo iskre zaljubljenosti u pozorište. Najzad, ono što je zatvorilo Teatar u tvrđavi je scenski oživotvoren  koncept sa kakvim se ranije sigurno nismo sreli kada je reč o liku i delu Lepe Brene i jugoslovenskom prostoru i koji donosi novi, drugačiji tretman te tematike“, ocenio je za Podunavlje.info Cvetković.

Foto: Nenad Tepavčević Tepa