SMEDEREVO, 13. avgust 2020 – Uz informaciju da je za ovaj petak i subotu u Smederevu ponovo najavljeno tretiranje komaraca, i sa zemlje i iz vazduha, i nešto što smo pre par dana mogli da pročitamo; novo objašnjenje zašto ovog leta ima toliko te leteće napasti. Naime, značajan porast vodostaja Dunava, neuobičajen za ovo doba godine, po tumačenju Darija Aćimovića iz preduzeća „Ciklonizacija“, koje se 50 godina bavi suzbijanjem komaraca, doprineo je da se njihova populacija enormno uveća.
Za tih pet decenija, kako je objasnio u razgovoru za novosadski „Dnevnik“, nije zabeleženo da je sredinom avgusta bilo potrebe za ovako sveobuhvatnim tretmanima protiv rečnih ili ruralnih komaraca. Ono, zasita, vode dunavske ima i gde je obično nema u ovo doba godine, u rukavcima i raznim usputnim i pobočnim delovima korita, koji su u ova doba godine obično suvi. Stvaraju se zabarene površine pored reke, gde voda sporije ili uopšte ne otiče, što je idealna sredina za razvoj komaraca.
Činjenica je da je vodostaj Dunava, u odnosu na neke ranije avguste zaista viši. Kod Smedereva je danas izmereno 508, što je tačno pola metra više nego pre samo četiri dana, i zaista su brojke kudikamo veće no što je uobičajeni avgustovski prosek.
E sad, da li su komarci dočekali svojih pet minuta, koji traju već više od mesec dana, ili su oguglali na sredstva kojima ih tretiraju? Kako je neko duhovito primetio na društvenim mrežama, k’o da ih prskaju vodom, samo još više pobesne posle tih „tretmana“.
Ono što nije za šalu jeste da u toj igri velikih brojki, među uvećanom populacijom komaraca ima više nego obično i od one sorte, Culex pipiens, koja prenosi groznicu Zapadnog Nila. Prema prošlonedeljnim podacima Instituta za javno zdravlje Batut, registrovani su na 11 lokacija. Nema ih baš ovde, u mestima Podunavskog okruga, barem nisu nahvatani, ali ih ima u susednim gradovima Pančevu, Požarevcu i, naravno, Beogradu, što čak i za komarce nisu neke velike relacije i udaljenosti.
Infekcija virusom Zapadnog Nila je zvanično prvi put registrovana na teritoriji Srbije krajem jula 2012. godine. Od tada pa do prošle godine, po podacima Batuta, na teritoriji Srbije registrovano je ukupno 1.016 slučajeva groznice Zapadnog Nila sa 98 smrtnih ishoda.
Foto/ilustracije: pixabay.com