Izvor: 013.info, 6. avgust 2020 – Slike katastrofalne eksplozije u Bejrutu potakle su mnoga pitanja, među njima i ono: gde se i kako čuva veštačko đubrivo, odnosno amonijum nitrat, kod nas. Proizvodi se i skladišti nedaleko, u Pančevu, a o tome kako i gde se čuva tekst, koji prenosimo, objavio je pančevački portal 013.info.
Odgovor smo potražili od Promista, firme koja u našem gradu skladišti veštačko đubrivo namenjeno poljoprivrednicima.
– Promist ima zabranu lagerovanja amonijum nitrata u Staklari od strane od strane nadležnih institucija, tako da u ovim skladištima nema ovog đubriva, rekao nam je Danilo Tomašević, komercijalni direktor Promista.
U staroj Staklari se trenutno skladišti NPK 16:16:16, Mono amonijum fosfat (MAP) i UREA, a na lageru je, po Tomaševićevim rečima, desetine hiljada tona. Kako nam je rekao, sva ona ne predstavljaju opasne materije ni po kojem osnovu i imaju dozvole za uvoz i skladištenje.
Promist zaista u našem gradu ima amonijum nitrat, ali u skladištima koje je firma iznajmila od HIP Azotare. Tomašević kaže da se radi o količinama do 5000 tona, za koliko imaju sertifikat. Količina uskladištenog đubriva varira, jer se njime trguje.
– Posle tragične nesreće u Tuluzu 2001. godine, Evropska komisija je usvojila regulativu kojim se jasno reguliše i uvoz amonijum nitrata i njegovo skladištenje i mi se tih procedura pridržavamo u svakom domenu. Tu postoji osam kategorija koje amonijum nitrat kao sredstvo za ishranu bilja mora da zadovolji da bi uopšte mogao da se stavi u promet i tih osam kategorija se dokazuje testiranjem u evropskim laboratorijama. Za svaki proizvod koji uvezemo mi imamo adekvatnu dokumentaciju koja prati robu od uvoza do stavljanja u promet. I naravno, kada uvozimo amonijum nitrat, testiramo ga na svih tih osam tačaka, objašnjava Tomašević.
Azotarini magacini su, kako Tomašević kaže, projektovani i obezbeđeni za skladištenje ovakvih đubriva.
– U Bejrutu su bila u pitanju skladišta u kojima se čuvalo puno različitih roba, od vatrometa do hemikalija. To je nedopustivo, kaže Tomašević.
Veštačka đubriva su neophodna za poljoprivrednu proizvodnju.
– Srbija kao zemlja koja se bazira na poljoprivredi ne može sebi da dozvoli da ne uvozi nitratna đubriva. To bi drastično diglo cenu poljoprivrednoj proizvodnji, dodaje Tomašević.
Po rečima komercijalnog direktora Promista, nitratno đubrivo je u našem gradu smešteno u magacine koji su bezbedni i tome namenjeni, a firma koja ih uvozi i njima trguje je svesna katastrofalnih posledica do kojih bi moglo da dođe ukoliko se ovom problemu pristupi neodgovorno.
Tragični događaji u Bejrutu su velika opomena svima nama.
Foto: no.wikipedia.org/wiki/Fil:2020_Beirut_explosions_pic_2.jpg i 013.info
