Da, to sam ja – Aleksa Spasić

SMEDEREVO, 2. avgust 2020 – Aleksa Spasić je završio osmi razred smederevske Osnovne škole „Branislav Nušić“. I to kako završio – kao učenik generacije! Osim uspeha u školi i na brojnim takmičenjima na kojima je predstavljao školu i grad, Aleksa je i odbojkaš.

– Slobodno vreme provodim i čitajući, gledajući filmove i serije, slušajući muziku i trenirajući. Treniram odbojku već šest godina. U odbojci  pronalazim izduvni ventil. Igram na poziciji tehničara, pa je, sasvim logično, moj idol naš reprezentativac Nikola Jovović.

I kao odbojkaš je osvajao medalje i priznanja, ali ne toliko kao na takmičenjima znanja – i pisanja.

– Uvek sam želeo da znam na kom nivou se nalazilo moje znanje, pa zbog toga i krećem da se takmičim. Takmičenja su mi pomogla da izgradim sebe kao ličnost i ukazala su mi na to da se čovek nikada ne može samo uzdizati, već da nekada mora i da padne, a naravno i da iz toga nešto nauči. Nisam nikada takmičenja smatrao za obavezu. Jeste da su zahtevala dosta odricanja, ali sada, kada sagledam uspehe koje sam ostvario, shvatam da su se isplatila sva moja zalaganja i trud. Nikada se nisam takmičio da bih se dokazivao drugima, naprotiv, želeo sam da se dokazujem samom sebi i da vidim koliko zapravo mogu, do koje granice mogu da idem.

I dokazao se. I sebi, i drugima.

– Takmičio sam se iz srpskog jezika, matematike, biologije i, naravno, u odbojci. Takođe volim i da pišem, pa sam učestvovao i na raznim literarnim konkursima. Na školskim takmičenjima sam bio osam puta prvi, jednom drugi i jednom treći. Na opštinskim takmičenjima sam bio tri puta prvi i tri puta drugi, dok sam na okružnim takmičenjima bio jednom prvi i jednom treći. Na republičkom takmičenju iz književnosti osvojio sam četvrto mesto. Najviše sam voleo da se takmičim iz književnosti i biologije, što je i uticalo na to da u sedmom  razredu na ovim takmičenjima stignem do republičkog nivoa – nabraja Aleksa gde se sve takmičio i koja priznanja je osvojio.

– Drago mi je što iz ove škole odlazim sa titulom đaka generacije za koju sam se, moram da kažem, mnogo trudio i borio. Ona predstavlјa plod mog rada svih osam godina. Pored toga, odlazim i sa Vukovom diplomom i tri posebne diplome – iz srpskog jezika,  biologije i fizičkog vaspitanja. Naravno, kao i uvek, glavna podrška bili su mi roditelјi i prijatelјi. Oni su se radovali svakom mom uspeh možda i više nego ja. Mislim da su prijatelјi važni u svačijem životu i da bez njih svet ne bi bio isti. Vrlo sam društvena osoba i svoje slobodno vreme uglavnom provodim družeći se sa prijatelјima.

S kraja vraćamo se na početak, odakle ta ambicija za sticanjem znanja, objašnjava Aleksa.

– Nauka me je privlačila od malena, najpre zbog moje možda i prevelike radoznalosti, a potom i zbog posla moje majke. Moja mama je učitelјica i svoj posao radi sa velikom dozom lјubavi. Kao mali, voleo sam da posle vrtića odem kod mame na časove. To mi je predstavlјalo pravo uživanje.

Naravno, samosvesan već kakav je, Aleksa gleda i unapred.

– Što se tiče dalјih planova, školovanje ću nastaviti u Gimnaziji na prirodno-matematičkom smeru, a za dalјe ćemo videti. Otvoreni su mi svi putevi, a na meni je samo da odlučim. Privlače me prirodne nauke poput biologije i hemije, pa  bih voleo da jednog dana  obučem beli mantil i spasavam lјudske živote. Medicinu volim od kada se takmičim iz biologije. Smatram da je zadovolјstvo učiniti nekome dobro, da zbog toga budemo ponosni i srećni.

I, sada stvarno na kraju, poruka vršnjacima…

– Vršnjacima bih poručio da postavlјaju cilјeve, ali isto tako i da pokušaju da ih ostvare. Jer ipak je najvažnije biti srećan i ostvaren, sa prijatelјima, porodicom i drugim radostima koje nam ovaj život pruža.

Projekat „Da, to sam ja – promocija uspeha dece i mladih u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.