Koji su kriterijumi za proglašavanje vanredne situacije?

18. jul 2020 – Jučerašnje uvođenje vanredne situacije u Smederevu izazvalo je nedoumice. Kako i zašto je do toga došlo baš sada, šta zakon kaže kada se uvodi vanredna situacija? Da sve bude zanimljivije, istog dana proglašena je vanredna situacija i u Bujanovcu, koji je do juče imao 56 zaraženih od početka praćenja epidemije, a nije recimo u Smederevskoj Palanci, koja ima 230 zaraženih u istom periodu i tek oko 8 i po hiljada stanovnika više od Bujanovca. Palančani, uzgred, imaju gotovo isti rast broja potvrđenih inficiranih kao Smederevo poslednjih dana, a bezmalo dva i po puta manje stanovnika od Smedereva. Pri tome, u smederevsku statistiku ulaze i, već gotovo zaboravljeni, zaraženi u Domu za stare.

Daleko od toga da prizivamo vanrednu situaciju u Palanci, ovo su samo činjenice i brojke koje ukazuju da su kriterijumi za njeno uvođenje prilično rastegljivi. Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, na koga se pozivaju kad ih uvode, uopšte ih ne navodi. U članu 2 ovog Zakona, kao objašnjenje samog izraza, stoji da je „vanredna situacija stanje koje nastaje proglašenjem od nadležnog organa kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada“. U članu 38 istog Zakona, u stavu dva, utvrđeno je da se „vanredna situacija proglašava odmah po saznanju za neposrednu opasnost od njenog nastupanja“. Tako ostaje pitanje da li se u Smederevu možda zakasnilo, ili poranilo, sa proglašenjem, kao i da li su se Palančani „izvukli“ sticajem okolnosti ili su, jednostavno, u datom momentu njihovi podaci negde zatureni.

Kad već behu pomenuti podaci, interesantno je i da podataka – uglavnom nema. Osim onih koje dobijamo iz Zavoda za javno zdravlje u Požarevcu, o broju novozaraženih po gradovima i opštinama u Podunavskom okrugu, nema drugih. Mada je na jednoj od ponovo ustanovljenih konferencija za štampu Kriznog štaba kazano da će ih na lokalu davati direktori zdravstvenih ustanova, čak i u koliko sati će to biti tačno, „od 13 do 14 časova“, valjda svakog dana – e, to ne biva. Na sajtu Ministarstva zdravlja tek ovakvih podataka nema, baš kao ni na https://covid19.data.gov.rs/infected, koji je bio jedini zvaničan, trebalo bi i releventan izvor, gde su poslednji podaci o zaraženima po gradovima i opštinama od 10. juna!

Da ne govorimo o tome da se o broju preminulih, na tim istim konferencijama za štampu, izveštava samo jednom uopštenom brojkom, bez ikakvih odrednica, gde su umrli, u kom gradu ili opštini. Čak i kada je danima uzastopce to bio po jedan preminuli – nikada nismo saznali odakle je. Istovremeno, na zvaničnom sajtu Instituta Batut možete da vidite koliko je ljudi od korone umrlo recimo na Ostrvu Man, Džerziju ili Vatikanu, ali ne i u Smederevu ili Smederevskoj Palanci.

Niko nema ništa protiv uvođenja vanredne situacije u Smederevu. Naprotiv. Brojke, one koje znamo, tačnije one koje nam prezentuju, zaista su alarmantne i nešto je moralo da bude učinjeno. E sad, da li je vanredna situacija to što će pomoći i da li je trebalo da znamo nešto više, kroz konkretne informacije, zašto se baš sada ili tek sada uvodi – to su već druga pitanja. Na koje takođe nema odgovora, baš kao i na mnoga druga kada je reč o ovoj pošasti koja nas je snašla i kojoj se, kako sada stvari stoje, ne nazire kraj.

Skorašnji članci