SMEDEREVO, 28. jun 2020 – Marko Stojković je završio Gimnaziju u Smederevu, potom Arhitektonski fakultet u Beogradu. Marko je, tako ga uostalom predstavljaju strani specijalizovani mediji kada o njemu pišu, 3D ekspert. Bavi se vizualizacijom arhitekture. Šta to u stvari znači objasniće nam on sam, a mi samo da kažemo da je postigao ideal mnogih mladih ljudi; uspešan je u svom poslu, a radi ga odavde, iz Srbije, sa celim svetom – i za ceo svet.
A evo i kako je sve počelo.
Sećam se trenutka kada smo brat i ja dobili prvi kompjuter. Bio je to novi 386 i roditelji su morali da prodaju kravu i još nešto živine da bi ga kupili. Babi i dedi nikako nije bilo jasno kako jedna plastična kutija može da vredi koliko i krava.
To je bio veliki trenutak za nas i otvaranje novog sveta i novih mogućnosti. Polako smo zalazili u svet računara. Tokom osnovne škole roditelji su mi poklonili knjigu 3D Studio Max F/X od John A. Bell-a. Tada sam počeo da eksperimentišem sa 3D softverima. Tokom srednje škole, gimnazije u Smederevu, radio sam kratke reklame/džinglove za televiziju i neke firme, klubove i manifestacije. Za jednog srednjoškolca to je bila pristojna zarada. Posle gimnazije hteo sam da nastavim svoj put usavršavanja u animaciji i kompjuterskoj grafici, ali nažalost tada nije bilo škole ni fakulteta koji su mogli da ponude to obrazovanje.
Upisao sam Arhitektonski fakultet. Tu sam se približio onim čime sam hteo da se bavim. Tokom treće godine studija, sticajem okolnosti, počeo sam da radim za arhitektonski biro Spring Studio u Beogradu. Tamo sam prvenstveno došao da radim rendere (kompjuterske generisane slike), ali pored toga radio sam i na arhitektonskim projektima. To mi je pomoglo da steknem praksu u obe oblasti, tako da mi paralelno studiranje i rad nije bilo teško. Šta više, rad na konkretnim i realnim projektima, sa realnim investitorima i arhitektama, obogatilo je moje iskustvo i dao mi samopouzdanje. Moglo bi se reći da sam tada počeo da radim profesionalno, jer sam primao platu.
Posle tri godine u tom poslu, odlučio sam da se potpuno posvetim 3D arhitektonskim ilustracijama, izradom rendera u svrhu prezentovanja arhitektonskih projekata. Tako sam zajedno sa devojkom, sadašnjom suprugom, osnovao firmu Renderus. Počeli smo rad iz dnevne sobe i evo već šesta godina kako radimo za inostrano i domaće tržište. Na kraju postigao sam kompromis, radim sa 3D kompjuterskom grafikom u kombinaciji sa arhitekturom.
Kada me neko pita čime se bavimo, uvek je teško objasniti nekome ko nije u branši. Nije ni arhitektura, nije ni programiranje/IT, nije ni slikanje, već nešto između. Najbolji način kojim opisujem naš posao je: Mi pravimo lepe slike koje pomažu ljudima da prodaju stanove i kuće, a arhitektama da dobiju investitore. U suštini to je izrada marketinškog materijala koji prikazuje kako će arhitektonsko zdanje izgledati kada bude izgrađeno.
Kada smo osnovali našu firmu, mislili smo da će proći dosta vremena dok ne dođemo do prvih klijenata. Ali posle pola godine pojavile su se prve mušterije koje su tražile naše usluge. To je zaista bilo uzbudljivo, da vam se neko javi sa drugog kraja sveta, da traži nešto od vas i još hoće da vam to plati.
U ovom poslu teško je imati tipičan radni dan. Uvek se radi prekovremeno i vikendima kada treba da predate projekat. Često i ne spavate. Ključ do novih klijenata je da ostavite dobar utisak na postojeće, i to je to. Klijenti u ovom poslu su zahtevni i vi jednostavno morate da im budete na usluzi. Da bi ostvarili dobre rezultate, moramo konstantno da učimo nove tehnike, da budemo inspirisani, a korisno je i vežbati sporedne umetničke i tehničke veštine.
Kada imate svoju firmu morate da pokrivate gotovo sve. Od lova na klijente u digitalnom moru, do dogovaranja poslova, cena i rokova, izrade samih rendera, “bezbrojne” korekcije od klijenata, do same naplate.
Ono što je ključno u ovom poslu je imati svoj stil. Ne kopirati druge već biti autentičan. Tako će vaš rad biti cenjen i prepoznat. Na neki način vaš stil je jezik kojim komunicirate sa klijentima a oni sa svojim mušterijama. Stil se konstantno razvija. Mi naš stil rendera opisujemo kao realizam pomešan sa utopijom. Trudimo se da prikažemo arhitektonske projekte kao super realne, u realnom okruženju, ali sa elementima savršenog društva, idealizma. Na primer, klijent želi da predstavi projekat kuće koji se nalazi u nekom ruralnom okruženju na severu Rusije. Ako bi ta kuća bila izgrađena, morali biste da čekate par sunčanih dana u godini da je fotografišete, kako bi napravili dobre slike. Velika je šansa da se na toj slici nađe gomila otpada od komšije ili poluizgrađena ograda. Ono što radimo, mi prikazujemo tu kuću samo na osnovu crteža, dok ona još ne postoji. Na našim slikama kuća je prikazana sa realnim čistim materijalima, sa idealnim slikovitim pejzažom, sa srećnim ljudima i kućnim ljubimcima. Stavljamo kuću u idealni utopijski svet i ulepšavamo realnost. Na neki način, stavljamo našu kreativnost u službu kapitalizma.
Većina naših klijenata dolazi iz inostranstva: sa Kipra, iz San Franciska, Rusije… Radimo i sa firmama iz Srbije. Najvažnije je da klijenti budu zadovoljni vašim radom i oni će vas preporučiti kolegama. Tako se stiču novi klijenti i tako to obično ide. Uostalom to je i najsigurniji način.
Alate, odnosno softver koje koristimo su 3ds Max, Vray i Photoshop i još par pomoćnih programa. Ali, u suštini, nije bitan paket softvera koji koristite, već vaš naporni rad, utrošeno vreme, upornost, iskustvo, osećaj za estetiku i strpljenje. Na kraju krajeva, niko vas neće pitati kako ste to uradili, već će gledati šta dobije.
Moja profesorka sa Arhitektonskog fakulteta Nataša Bajc je imala običaj da kaže da je arhitektura kao kuvanje. Mi koristimo tu analogiju i u našem poslu. Vremenom smo počeli da primećujemo kako svaki od naših klijenata ima svoj ukus. Jednostavno, vrsta rada koja nekome odgovara drugom je nedopustiva. Održati svoj stil i kvalitet ali skrojiti ga po specifičnoj meri tog određenog klijenta uvek je izazov.
Generalno, tri aspekta su važna za dobar rad:
Realnost: Kao i svako dobro jelo koje je napravljeno od kvalitetnih namirnica i dobrom egzekucijom, vaša slika prosto mora da izgleda realno. Bitno je prikazati materijale, okruženje i atmosferu, što je realnije moguće, da bi se dobila solidna baza za arhitektonsku vizualizaciju.
Priča: U vrhunskim restoranima priča i koncept su bitni. Ono što mi uporno radimo je pričanje priče. Korišćenje dinamičnih elemenata kao što su lišće koje pada, ljudi koji pričaju, trava koja se njiše, svetlo u spavaćoj sobi, grana koja je pala na travu mogu da ožive sliku… Krajnji cilj je slikom preneti poruku: Ovo je savršena kuća za vas.
Efekat: Ovo je najbitniji deo. Nije šala, ali često od jednog klijenta čujemo kako je njegov investitor rekao: Ove slike su jako ukusne, sočne, hoću da ih pojedem. Šta god vi uradili, stavili ili napravili, najbitnije je kako klijent ili krajnji kupac doživljava vaš rad. Na kraju, slika mora da ima dobru kompoziciju, dobar odnos elemenata, svetlo, pravilan odnos senki, svetlosti i boja i njihovu harmoniju. Kompozicijom vodite pogled i pažnju posmatrača i usmeravate ga na ono bitno. Ako je arhitektura loša, često skrećemo pažnju na sporedne elemente, ali ako je arhitektura lepa nju naglašavamo. U prevodu, u ovom aspektu se orkestriraju svi elementi da bi se dobio WOW efekat.
Cilj nam je da i dalje unapređujemo kvalitet našeg primarnog proizvoda, da ubrzamo proces i povećamo kapacitete. Ali isto tako, želimo da oplemenimo našu ponudu novim proizvodima kao što su kratki prezentacioni filmovi i interaktivne prezentacije. Ono što je naš moto, uvek bio i biće, nikad nećemo žrtvovati kvalitet radi količine i brzine, a u ovom poslu zaista je teško odoleti tim pritiscima i iskušenjima.
Projekat „Da, to sam ja – promocija uspeha dece i mladih u Smederevu“ je sufinansiran iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.