Izvor: UNS/NUNS, 1. april – Vlada Srbije donela je Zaključak prema kome oni koji prenose informacije „neovlašćenih lica“ u vezi sa lečenjem od virusa korona šire dezinformacije i za to mogu da odgovaraju. Jedini ovlašćeni da daju informacije su predsednica Vlade, kao predsedavajuća Kriznim štabom, i lica koja ovaj štab ovlasti. Udruženje novinara Srbije (UNS) u danas izdatom saopštenju poziva Vladu Srbije da povuče taj zaklјučak, navodeći da UNS razume brigu Vlade zbog netačnih informacija u vezi sa pandemijom, ali ističe da i lokalne vlasti, kao i stručnjaci iz opština i gradova, treba da odgovaraju na sva pitanja i iscrpno obaveštavaju javnost o zarazi.
UNS shvata da su lokalne samouprava dužne da sve važne informacije usmeravaju i ka centralnom kriznom štabu, ali da te informacije moraju da budu dostupne lokalnim medijima i građanima upravo zbog sprečavanja glasina i netačnih informacija.
UNS ponovo podseća da je uloga novinara i medija da obezbede pravovremeno i tačno izveštavanje, a zaklјučak Vlade takvo izveštavanje onemogućava. Centralizovanje informacija može dovesti do širenja neproverenih vesti i izazivanja straha i zato pozivamo Vladu da zaklјučak hitno stavi van snage i omogući svim novinarima u Srbiji da dobiju informacije od najbliže zdravstvene institucije.
NUNS je objavio tekst pod nazivom „Vlada pokušava da ograniči izveštavanje o koroni“ u kome se navodi mišljenje advokata i nekadašnjeg Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića koji smatra da se ovaj zaključak suprotstavlja Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i ovo vidi kao centralizaciju informacija koje javnost mora da ima.
„Informacije koje se tiču ugrožavanja zaštite zdravlja ljudi i životne sredine svrstavamo u kategoriju onih kod koje vlast ne može dokazivati postojanje prečeg interesa da bi mogli da ih ospore”, kaže Šabić.
Pravnici sa kojima je CINS razgovarao smatraju da vanredno stanje ne opravdava mere koje ograničavaju slobodan protok informacija – pogotovo ne one koje se tiču zdravlja ljudi.
Čak ni u vanrednom stanju nema osnova da se donese mera kojom bi se ograničio slobodan protok informacija, smatra advokat za medijsko pravo Miloš Stojković.
„Ne može ni krizni štab, ni bilo ko drugi da određuje šta je istinita informacija, a šta nije. Pogotovo što postoji opšta odredba Zakona o javnom informisanju i medijima koje su preuzete iz Ustava, da se slobodan protok informacija ne može ni na koji način ograničavati”, smatra Stojković.
Ključni problem ovakve mere je što će mediji ostati bez relevantnih sagovornika sa lokala, smatra advokat Slobodan Kremenjak.
„Ako mediji nemaju relevantne izvore i sagovornike, neće moći ni da informišu, niti pak da demantuju dezinformacije koje se, svi smo svedoci, šire bez obzira na mere Vlade. I to svakako nije dobro”, rekao je Kremenjak za CINS.
U poslednjoj tački Zaključka navodi se da informacije date od strane neovlašćenih lica nisu tačne i proverene, te se preti primenom „propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija“. Iako nije jasno na koje se propise misli, Zaključak nije pogodan da se uredi krivična ili prekršajna odgovornost objašnjava Šabić.
„Zaključkom Vlade se uređuje jedna izuzetno važna oblast na način koji u osnovi u suprotnosti sa redovnim režimom, sa zakonom, pre svega sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama“, smatra Šabić.
Advokat Miloš Stojković kaže da postoji mogućnost da novinar odgovara ako ne postupa u skladu sa zakonom.
„Ipak, ako postupa u skladu sa zakonom, u skladu sa profesionalnim standardima, ne vidim zaista mogućnost da bude pozvan na odgovornost i to pogotovo ne na osnovu zaključka Vlade, znači izvršne vlasti. Odgovornost novinara se utvrđuje u sudskom postupku, tako da u tom smislu ne bih mnogo pridavao pažnju tom Zaključku barem sa pravne tačke gledišta.“
Željko Simić, advokat, smatra da je u pitanju prikriveni atak na slobodu govora.
„Oni šalju prikrivenu preteću poruku medijima i svakome ko bi imao neki stav suprotan zvaničnom stavu“, rekao je Simić.
Iako nisu precizirane pravne posledice ukoliko se Zaključak ne poštuje, Simić smatra da se ukazuje na Krivični zakonik. Tamo se, u članu 343, građani koji iznošenjem ili prenošenjem lažnih vesti izazivaju paniku mogu kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je za novinare zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina.
Iako je cilj ove odluke, kako se navodi, da do građana dolaze samo proverene informacije, iskustvo novinara CINS-a pokazuje da predstavnici Ministarstva zdravlja i Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo ne odgovaraju na pitanja. Tako građani ni danas nemaju potpunu informaciju o broju i stanju respiratora u svojim gradovima.
Teško je poverovati da Krizni štab u Beogradu može bolje da obezbedi tačnije informacije sa lokala nego lokalni krizni štabovi ili zdravstvene ustanove, kaže advokat Slobodan Kremenjak.
„Time što se informacije, pored provere na izvoru, proveravaju i u republičkom Kriznom štabu, njihovo objavljivanje se odlaže, što ozbiljno dovodi u pitanje pravovremenost informisanja javnosti”, zaključuje Kremenjak.
Zaključak je, kako ste mogli da pročitate i na ovom portalu, usvojen 28. marta, a u Službenom glasniku je objavljen 31. marta, tri dana kasnije.
Foto/ilustracija: Insajder.net