Site icon podunavlje.info

Popis ptica na rekama Srbije – labudovi ugroženi, malo mladih preživljava

Izvor: http://pticesrbije.rs/ -7. februar 2020 – Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije objavilo je da je završilo 54. Međunarodni zimski popis ptica vodenih staništa. Više od 150 članova i volontera vredno je radilo na obilasku reka, jezera, ribnjaka, akumulacija, plavnih pašnjaka i slatina. Posmatrači su u grupama obišli 585 kilometara rečnog toka Dunava, kao i brojna vodoplavna područja sa obe strane reke, peške je ponovo prođen ceo tok Zapadne Morave od 220 kilometara, a po prvi put obiđen je i veći deo toka Ibra.

„Januar je i ove zime, kao i prethodnih godina, bio nepredvidljiv. Višednevne magle otežavale su rad na terenu, dok su temperature ispod nule zaledile većinu stajaćih voda i kanala. Velike reke Dunav, Savu i Tisu smo pokrivali sa plovila, dok je većina lokaliteta bila obilažena peške“, kaže Marko Šćiban iz DZPPS.

Ptice su, osim na navedenim rekama, ponovo prebrojane i na Drini, Nišavi, Dičini, Čemernici, Limu, Zasavici, Jegričkoj, Timoku, Bosutu, Studenici, Peku i brojnim drugim vodenim površinama, a posle više godine pauze Društvo je ponovo uspelo da organizuje brojanje na akumulaciji Gazivode na Кosovu i Metohiji.

Prema preliminarnim procenama u januaru 2020. zabeleženo je više od 250.000 ptica vodenih staništa. Dve najbrojnije vrste bile su gluvara i obični galeb, a ponovo su pronađene neke vrlo retke vrste. Na zimovanju kod nas po prvi put su potvrđeni ševarski trstenjak, crni labud i crni turpan, dok je žutokljuni morski gnjurac po prvi put zabeležen u Srbiji (o čemu ste mogli da čitate i na stranicama našeg portala). Od ostalih veoma retkih vrsta beleženi su još utva zlatokrila, mali i veliki labudovi, baršunasti turpani, srednji ronci, crni orlovi, ušati gnjuraci, riđogrle guske i mali galebovi.

„Ove godine prvi put je sproveden detaljan popis labudova, beleženo je koliko je bilo mladih, odnosno odraslih ptica. Nažalost, ustanovljeno je da su odrasle jedinke u značajnoj većini, što znači da im je niska uspešnost gnežđenja i preživljavanja mladih“, napominje Šćiban.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije zahvalilo se svim pojedincima, organizacijama, institucijama i staraocima zaštićenih područja koji su na različite načine pomogli u pripremama i radu na terenu i bez čije pomoći ovaj zahtevan popis ne bi bilo moguće uspešno sprovesti.

Informacija i foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Exit mobile version