BNEOGRAD/SMEDEREVO, 25. januar 2020 – Sve je počelo na društvenim mrežama u utorak, kada su na zvaničnom nalogu na Twitter-u,@pobednikSK, koji je povodom rekonstrukcije i restauracije Spomenika Pobedniku otvorio Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, objavljene dve fotografije, jedna pored druge: glava Pobednika pre skidanja sa postolja i sada, u ateljeu Zorana Kuzmanovića. Pošto su se, sa zakašnjenjem kao i obično, javile da istu temu tretiraju i relativno ozbiljne novine, odnosno njihove Internet stranice, da ni mi ne oćutimo, pogotovo što nam se sve događa takoreći u avliji, na smederevskom Jugovu, gde je Kuzmanovićev atelje.
Ne samo da su ovde svi fudbalski selektori, poslednjih godina više nema nijedne teme o kojoj se neće „stručno“ izjasniti Twitter ili Facebook zajednica. Dovoljno je da jedan započne, odmah se javljaju drugi, da mu dopune ili opovrgnu mišljenje. Nema veze što je u pitanju materija u kojoj su totalni laici, bitno je imati svoje mišljenje i, još bitnije, izneti ga da ga svi vide. Kao da su se svi pentrali na Pobednika dok je još bio na Kelemegdanu, da mu vide facu i zapamte svaku boru i poru, i neće sad neko njih da prevari…
A mogli su, za početak, da se posluže tim istim Internetom pa da malo proguglaju. Ispostaviće se da je Ivan Meštrović, sistematičan već kakav je bio, uradio ne samo jednu glavu Pobednika već postoje primerci u bronzi i kamenu, koji se čuvaju u njegovom muzeju u Splitu. Na njima se, ko hoće, lepo vide detalji koji mnogo šta mogu da razjasne; da li su mu usne, kako neko napisa, „botoksirane“, odakle mu one dve „kvrge na čelu“, da li je, daleko bilo, zrikav…
Inače, kada je „polemika“ na društvenim mrežama već uzela maha, oglasio se i Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, na pomenutom Pobednikovom Twitter nalogu, objašnjavajući da su „uslovi fotografisanja skulpture u eksterijeru i enterijeru veoma različiti, pa tako nastale fotografije dovode do pogrešnih zaključaka“. Piše još: „Zbog velikog interesovanja i pitanja koja ste nam postavili, obaveštavamo vas da nikakve izmene na skulpturi nisu vršene niti je tako nešto bilo moguće, radovi koji su izvršeni vezani su isključivo za očuvanje spomenika i sprečavanje njegovog nepovratnog uništenja“.
No, pasta je već izašla iz tube, na ona prvotna „mišljenja“ nadovezivali su se samo novi i novi… Ovo, što napisaše iz Zavoda, izgleda da niko nije pročitao, baš kao ni da će „skulptura nakon završetka svih radova, a pre vraćanja na postolje, biti izložena kako bi javnost mogla da sagleda sve izvedene intervencije i da uporedi sa stanjem skulpture u kom je bila nakon demontaže“.
A i oni koji su pročitali, naviknuti, valjda, da nas laže ko stigne i gde stigne, nepoverljivi prema informacijama sa zvaničnog mesta, pa makar to bio i „neki tamo Zavod za zaštitu spomenika“, nisu odustali, a sada im, eto, i ta, ’ajd da kažemo, ozbiljnija glasila daju na publicitetu… Nema mnogo do 15. februara, kada je planirano da se Pobednik vrati na Kalemegdan, ali ovde je svako čudo za tri dana, dotle će, verovatno, i ova „polemika“ biti zaboravljena.