Rebalansom budžeta sredstva za rešavanje pitanja zagađenja vazduha

SMEDEREVO, 16. januar 2020 – Podaci o koncentraciji štetnih čestica u smederevskom vazduhu poslednjih dana, koji su izazvali nemalo uznemirenje građana, i uopšte stanje sa zaštitom životne sredine, onim što je do sada učinjeno i kakvi su planovi, bili su povod da gradonačelnica  Smedereva danas novinare pozove na  konferenciju.

– Redovno pratimo stanje vazduha u gradu i poslednjih dana je zabeleženo povećano zagađenje. Ono što čini zagađenje većim nego što bi smelo da bude jeste 12 kotlarnica u Smederevu, individualna ložišta, ima ih oko 20.000 koja koriste najčešće mazut i ugalj, zatim i saobraćaj, koji je povećan. Broj vozila se svake godine uvećava za oko hiljadu i po, 2017. smo u gradu imali 27.137 automobila, 2018. je bilo oko 29 hiljada putničkih vozila, a to je prošle godine, još nemamo podatke, ali sigurno više za oko 2.000. Kada je u pitanju Železara, koja je ovde od 1913, sama proizvodnja ima izvesnu emisiju štetnih gasova  – objasnila je na početku gradonačelnica Jasna Avramović faktore koji doprinose stanju kakvo je ovih dana.  

Zagađenost je u zimskim mesecima je veća, što samo po sebi navodi na zaključak da je loženje jedan od bitnijih uzroka, kao i činjenica da se koncentracija štetnih čestica u vazduhu povećava od 15 do 17 časova, u vreme saobraćajnih špiceva, kazala je gradonačelnica. Na prvoj narednoj sednici Skupštine grada trebalo bi da bude usvojen i Plan kvaliteta vazduha u Smederevu, elaborat koji bi trebalo da definiše mere koje moraju da budu preduzete.

Što se tiče kotlarnica, u nekim je, pre svega u školskim objektima, već izvršena konverzija, prelazak sa fosilnih goriva, pre svega mazuta, na ekološki prihvatljivija. Urađeni su projekti za konverziju dveju kotlarnica u gradu, Senjak i Beogradska banka, a za to su neophodna sredstva, oko 30 miliona po kotlarnici. Tu dolazimo do rebalansa budžeta, koji je takođe gradonačelnica najavila. Naime, na poslednjoj prošlogodišnjoj sednici Gradske skupštine, jedno od pitanja oko koga su se najviše sporili unutar vladajuće većine bilo je šta sa sredstvima dobijenim od prodaje hale PKC-u. Po rečima Avramovićeve, postignut je dogovor da se dvema bankama vrati novac za kredit, a da ostatak bude uložen u različite projekte, između ostalog i za zaštitu životne sredine. Za tu namenu biće izdvojeno ukupno oko 100 miliona, navela je. Predviđena je i subvencija građanima, u pojedinačnom iznosu od 50.000 dinara, onima koji žele da pređu sa klasičnog grejanja na gas ili biomasu. I poljoprivrednim registrovanim gazdinstvima trebalo bi da budu subvencionisane kamate na kredite ukoliko žele da pređu na ekološki prihvatljivija goriva.

Gasifikacija, svojedobno najavljena kao rešenje mnogih problema kada je u pitanju grejanje, pa i zagađenje vazduha u Smederevu, nije dala očekivane rezultate. Urađeno je 650 kilometara mreže, kapacitet mernih stanica je 15.000 kubnih metara po satu, a sada se koristi samo oko 3.000. Zbog toga bi u rebalansu budžeta trebalo da bude predviđeno i subvencioniranje svima koji žele da pređu na gas.

Novinare je zanimalo i koliki je „doprinos“ Železare stanju vazduha u Smederevu. Novi pogon aglomeracije u Železari, kako je rekla Avramovićeva, trebalo bi da bude pušten u rad u septembru ove godine. Time bi, baš kao i prelaskom na transport sirovina železničkim kolosekom, a ne kamionima, kako je bilo do sada, trebalo znatno da se smanji emisija suspendovanih čestica u vazduh. Pitanje filtera, o kojima se tako često govori, kako je objasnila gradonačelnica, ipak treba da bud postavljeno HBIS-u, koliko ona zna, rade se. Inače, i to se danas moglo čuti, od ukupnih sredstava koje HBIS plaća državi za zaštitu životne sredine, gro ide Republici, a Smederevu se vraća oko 30 miliona dinara godišnje.

Skorašnji članci