GALENIKA/FITOFARMACIJA, 1. novembar 2019 – Priprema zasada voća za narednu vegetaciju počinje nakon završetka berbe. Tretmanima u ovom periodu se suzbijaju bolesti i smanjuje broj štetnih insekata koji će prezimeti u voćnjaku.
Neposredno nakon obavljene berbe potrebno je uraditi agrotehničke mere kao što su:
– Uklanjanje suvih, obolelih i polomljenih grana;
– Uklanjanje mumuficiranih plodova sa stabla, ali i njihovo sakupljanje sa zemlje ispod krošnje.
Sve sakupljene biljne delove treba izneti iz voćnjaka. Njihovim iznošenjem iz zasada smanjuje se infekcioni potencijal bolesti i intenzitet njhove pojave u narednoj godini.
Jesenje „plavo“ tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća, kada je zasade neophodno zaštititi preparatima na bazi bakarnih jedinjenja. Najbolji efekti u cilju suzbijanja prezimljavajućih formi patogena postižu se izvođenjem 2 tretmana. Prvi tretman treba obaviti na početku opadanja lišća, kada je opalo 20-30% lišća, a drugi kada je opalo 70-80%, kako bi depozit bakra dospeo na rane koje nastaju prilikom njihovog opadanja. Ove rane predstavljaju ulazna mesta za infekciju velikog broja patogena.
Kod zasada koštičavih voćnih vrsta (breskva, nektarina, šljiva, trešnja, višnja) jesenjim tretiranim bakarnim fungicidima utiče se na smanjivanje infektivnog potencijala patogena kao što su: Stigmina carpophilla – prouzrokovača šupljikavosti lista, Cytospora cincta – prouzrokovača rak rana i sušenja voćaka, Taphrina deformans – prouzrokovač kovrdžavosti lista breskve kao i gljiva iz roda Monilinia spp. Ovim tretmanima uspešno se suzbija i fitopatogena bakterija Pseudomonas spp. – prouzrokovač rak rana i izumiranja grana koštičavog voća.
Kod zasada jabučastih voćnih vrsta (jabuka, kruška i dunja) jesenji tretmani bakarnim fungicidima imaju sličan efekat. U ovom slučaju ciljano suzbijanje sprovodimo protiv sledećih patogena – Neonectria ditissima – prouzrokovača rak rana, Erwinia amylovora – prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastog voća.
Tretmane treba izvoditi po mirnom i suvom vremenu, kada je temperatura vazduha iznad 8°C. Posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet tretiranja, jer je neophodno da depozit bakra dospe do svih mesta prezimljavanja patogena. Ukoliko nakon tretiranja nastupe duži kišoviti periodi, preporučuje se ponavljanje tretmana. Ne izvoditi tretman ako je tokom naredne noći najavljen mraz.
Bakar-oksihlorid je najpostojaniji izvor bakra sa izvanrednom efikasnošću u suzbijanju prouzrokovača biljnih bolesti. Mehanizam delovanja bakarnih preparata se zasniva na usvajanju bakarnih jona (Cu++) kroz membranu fitopatogenih gljiva ili bakterija, koji se oslobađaju disocijacijom iz rastvora preparata. Nakupljanjem bakarnih jona u ćeliji patogena njihova koncentracija u određenom trenutku postaje toksična izazivajući uginuće patogena. Bakar-oksihlorid poseduje izvanredno svojstvo redistribucije, što znači da sa svakim novim kvašenjem depozita na biljnom tkivu dolazi do ponovnog otpuštanja Cu++ jona.
Iz palete preparata na bazi bakar-oksihlorida iz programa Galenika Fitofarmacije preporučujemo:
-BAKARNI OKSIHLORID 50 u koncentraciji 0,5% ili
-CUPROZIN 35 WP u koncentraciji 0,5%
Važna napomena: Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!
Foto: Galenika-Fitofarmacija