1. oktobar 2019 – Građani koji su se zbog siromaštva ili drugih teških životnih situacija retko odlučivali da pravdu potraže pred sudom od danas mogu da računaju na besplatnu pravnu pomoć, imaju pravo na svog advokata, kojeg će za njih plaćati država, pošto je počela primena dugoočekivanog Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.
Zakon je definisao tri kategorije građana koji imaju pravo na besplatnog advokata, a to su pre svega oni koji primaju socijalnu pomoć ili dečji dodatak. U drugoj kategoriji su oni čija su primanja tolika da bi spala na nivo potreba za socijalnom pomoći ili dečijim dodatkom kada bi sami angažovali i plaćali advokata. Treća grupa nije opredeljena finansijskim statusom, već oni pravo na besplatnu pravnu pomoć dobijaju ako pripadaju tzv. ranjivim grupama. Zakon je definisao 13 takvih grupa među kojima su deca, invalidi, žrtve porodičnog nasilja, žrtve trgovine ljudima, organizovanog kriminala, terorizma, azilanti, izbeglice, građani sa upitnom poslovnom sposobnošću…
Usluga je besplatna za građane, ali će biti plaćena iz budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava, objasnila je danas ministarka pravde Nela Kuburović. Zakonom je definisano i da troškove besplatne pravne pomoći finansira jedinica lokalne samouprave u iznosu od 50 odsto, a preostalih 50 odsto je iz republičkog Budžeta. Lokalnim samoupravama se refundiraju sredstava po izvršenom postupku. Opštine su i do sada, prema Ustavu, bile pružaoci besplatne pravne pomoći, a novina je da moraju da imaju specijalizovana lica koja mogu da obrađuju zahteve i donose rešenja da li neko ispunjava uslove u skladu sa zakonom ili ne.
Advokatska komora Srbije je Ministarstvu pravde dostavila listu od 3.000 advokata koji se upisuju u registar onih koji će zastupati građane, a taj registar će biti javno dostupan na sajtu ovog ministarstva. Građani ne određuju advokata, već zaposleni u lokalnoj samoupravi kontaktiraju Advokatsku komoru Srbije, koja će ravnomerno rasporediti slučajeve određenim advokatima sa liste.
Foto/ilustracija: pixabay.com