SMEDEREVO, 15. septembar 2019 – Da li su mogućnosti koje privredi Smedereva pruža to što je na Dunavu u dovoljnoj meri iskorišćene? Svi se slažu da nisu, uključujući i one koji bi trebalo da učine da odgovor bude pozitivan. Zašto je to tako, drugo je pitanje, a odgovor na ono prvo unekoliko smo dali, više temu načeli, u prethodnim nastavnicima ovog serijala, u delu o rečnom transportu.
Evropska agencija za rekonstrukciju finansirala je izradu master plana razvoja plovnih puteva Srbije do 2025. godine, koji predviđa da se u narednih 20 godina rečni saobraćaj kod nas poveća čak četiri puta, odnosno da se plovnim putem Srbije realizuje 30 odsto ukupnog saobraćaja. Jer, transport vodom je bio i ostao najjeftiniji. Kroz Srbiju Dunav protiče u dužini od 588 kilometara, što je recimo gotovo dvostruko više nego kroz Austriju. Dnevni obim prevezene robe na austrijskom delu Dunava u proseku iznosi 22.446 tona. To je oko hiljadu kamiona-šlepera ili bezmalo 600 železničkih vagona dnevno. Sve to znači da se godišnje u delu Dunava kroz Austriju preveze oko 12 miliona tona robe, u odnosu na dužinu rečnog toka dvostruko više nego kod nas.
Smederevo je, naravno, samo deo kada se govori o rečnom saobraćaju u Srbiji, ali bi moglo da bude jedan od najbitnijih.
Jer, kada je svojedobno pravljena Železara, najveći privredni subjekt u ovom kraju, jedan od razloga zašto je odabrana baš ova lokacija je bio taj – blizina Dunava. I Slobodna zona u Smederevu mnogo godine kasnije takođe je kao jednu od najvažnijih činjenica za opravdanje svog postojanja našla u povezanosti sa Koridorom 7 – Dunavom.
„Najveća prednost Slobodne zone i industrijskog parka Smedereva upravo je idealan geo-strateški položaj koji se ogleda u 22 kilometra plovne dužine Dunava koju investitore koriste za rečno dopremanje robe i opreme, most Smederevo-Kovin, koji spaja ovaj Centralni deo Srbije sa Vojvodinom, zatim blizina autoputa E-75 i udalјenost od Beograda od svega 46 kilometara, kao i nedavno završen železnički kolosek koji spaja našeg najvećeg izvoznika, Železaru Smederevo sa industrijskim parkom i lukom Smederevom koja izlazi na Dunav“, kaže za Podunavlje.info Milica Mijatović, direktorka Slobodne zone Smederevo.
Sada u Smederevskoj Slobodnoj zoni deluje šest stranih firmi, koje zapošljavaju više od dve i po hiljade radnika, a obe brojke bi mogle da budu daleko već kada bi to što je Smederevo na Dunavu bio u potpunosti iskorišćen potencijal. Uslov je, naravno, da Luka Smederevo radi u svom punom kapacitetu. Kada će to biti učinjeno odgovaraju iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture – da je nedavno objavljeno prethodno obaveštenje o rekonstrukciji i izgradnji terminala za rasuti i generalni teret u Luci Smederevo, da bi sve trebalo da bude finalizirano već u oktobru ove godine, a da počne da se radi na proleće.
„Reč je o rekonstrukciji i izgradnji u okviru postojećeg lučkog područja i operativne obale i izgradnji novog dela lučkog terminala za rasuti i generalni teret površine oko 21 hektara i dužine keja od oko 670 metara, u nizvodnom delu u odnosu na postojeći terminal. Radovi uključuju pristupni put, lučku infrastrukturu i komunalno opremanje, interne saobraćajnice i industrijski kolosek“, navode iz ovog Ministarstva i napominju da će postojeći lučki objekti biće operativni tokom izvođenja radova, tako da na ovu luku upućena privreda neće trpeti dok traju radovi.
„Razvijena infrastruktura je preduslov da se naši vodni putevi, čiju kičmu čini Dunav, potpuno integrišu u evropsku transportnu mrežu. Jedan od najvažnijih projekata u oblasti vodnog saobraćaja koji će se finansirati iz aranžmana sa EIB-om je i proširenje kapaciteta Luke Smederevo“, objašnjava Velјko Kovačević, pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Dakle, odavno najavljeni veliki planovi najzad bi trebalo da počnu i da se realizuju. Oktobar je za koji dan, a ni proleće nije daleko. U međuvremenu ćemo verovatno saznati i rokove za završetak najavljenih radova tako da ćemo biti načisto sa tim kada bi odgovor na pitanje s početka ovog teksta mogao da bude drugačiji.
Foto: N. Pavlović © za podunavlje.info
Projekat „Smederevo na Dunavu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.