SMEDEREVO, 18. avgust 2019 – U prva dva nastavka serijala „Smederevo na Dunavu“ protrčali smo kroz nekoliko miliona, a u ovom trećem je, u ovoj amaterski dajdžestiranoj povesti uzročno posledične veze smederevskog kraja i Dunava, sabrano tek nešto manje od dve hiljade godina. Od dolaska Rimljana do odlaska Turaka. Sve to kako bismo stigli do današnjih dana i onoga što Dunav sada znači, ili bi mogao da znači, za Smederevo.
A značio je mnogo i Rimljanima, koji su početkom nove ere na svaki način hteli da izbiju na Dunav kako bi tu uspostavili granicu prema varvarskim plemenima. Smederevo, odnosno ovaj kraj na kome će ono kasnije nići, bila je jedna od njihovih važnijih stanica. Da je drugačija ne bi tu niklo nekoliko naselja, počev od Mons Aureusa pa do Vincee. Zanimljivo je da i neki današnji nazivi toponima u ovom kraju, piše to Leontije Pavlović, svoje nazive duguju Rimljanima. Tako je Godomin, moguće nastao od iskvarenog latinskog, bio je to Kondominijum (Condominium), a Redut, Karađorđevo brdo, vrlo verovatno svoje ime duguje latinskom Redvi Reduit.
Iz rimskog doba ostala je i priča o caru Probu, koji je na padinama naspram Dunava zapatio prve vinograde u ovom kraju. Radili su to rimski vojnici, koje je Prob između ratova, da se ne sede zaludni, slao u, što bi se današnjim jezikom reklo, javne radove. Tako su, osim što su gradili puteve i radili još štošta na polzu carstva, sadili i vinograde, ovde ali i na obroncima Fruške gore, pa i na obalama Rajne. Gde god se caru učinilo da će se grožđe dobro primiti, oni su sadili. I, gle čuda, Prob je znao šta radi – na svim tim mestima i danas su vinogorja.
Kada se Rimsko carstvo podelilo, ovaj kraj je pripao istočnom delu – Viznatiji, a nije prošlo mnogo stigli su i Sloveni. Prvo u pljačkaškim pohodima, kada su preko Dunava upadali i harali vizantijske gradove, potom krajem šestog i početkom sedmog veka počinju da se i naseljavaju s leve strane reke. Tu ponestaje pisanih dokumenata, Sloveni se baš nisu preterano time zamajvali, pa je jedna poveća rupa u našem znanju šta se sve događalo kada su Viznatinci zaglavili odavde. Ono što se zna jeste da su Sloveni 568. stigli do Soluna, pljačkali prostor današnje Grčke tri godine bez prestanka, da bi se potom vratili preko Dunava. Učiniće to još jednom pedesetak godina kasnije, a na ovim našim prostorima ostaće za vreme vladavine Cara Iraklija.
Pisci, ratni izveštači, iz Krstaških ratova, zabeležili su da je u ovom kraju bila gusta šuma i bogata vegetacija, zbog čega su stanovnici, kako kažu, bili poglavito stočari. Uglavnom, bilo je tu naselje mnogo pre no što će se pojaviti Đurađ da digne tvrđavu i s njom prestonicu, ali ne na sadašnjem mestu nego tamo gde su svojedobno Rimljani sagradili Mons Aureus. Nekako u to vreme, 1019. godine, jeste i prvi pomen naziva Smederevo, u povelji vizantijskog cara Vasilija.
Bilo je to burno vreme za ovaj kraj, Ugari su često udarali preko Dunava u nameri da pripoje ovu teritoriju. Srbi su, kako je znano, u međuvremenu bili napravili svoju državu, Nemanjići su zasnovali svoju dinastiju, a prvi koji će se ozbiljnije pozabaviti ovim krajem bio je Uroš. „Kralj Uroš, da bi ovu napast otklonio (misli se na upade Ugara p.p) oženi svog sina Dragutina rođakom madžarskog kralja Bele IV… i od tada se u Podunavlju oseća sve jači uticaj Srba“, piše Nikola Dimitrijević u knjizi „Pod smederevskim nebom“. Posle smrti Dragutinove ponovo se vodila borba za ovaj deo oko Dunava, s tim što se sada pojavljuje nova opasnost – Turska. Nakon Kosovskog boja, kada je bilo izvesno da će Otomanska imperija nastaviti na sever, mađarski kralj Sigismund velikodušno je doživotno ustupio taj deo teritorije despotu Stefanu Lazareviću i ovaj to unosi u svoju titulu: „Knez i samodržavni gospodin Srbljem i Podunaviju“.
Kada je 1427. umro Stefan, ne ostavivši za sobom potomka, po odluci sabora u Srebrenici pod Rudnikom godinu dana ranije, nasledio ga je despot Đurađ Branković i tu počinje poznata istorija Smedereva. Sigismund je zadržao Beograd za sebe i Đurađ je morao sebi da napravi novu prestonicu; iz Nekudima, gde je do tada stolovao, preselio se u novoizgrađenu tvrđavu na Dunavu, ovu koju i sada vidimo u grbu Smedereva. Biće Smederevo prestonica sve do 1459, kada pada pod Turke, čime se praktično gasi i srednjevekovna srpska država.
Turci su došli da ostanu. Tek će ih odavde, od Dunava i Smedereva, pomeriti Austrijanci početkom XVII veka, posle dvogodišnjeg rata koji su dobili i Požarevačkog mira 1718. godine, kojim su se Turci obavezali da im predaju Smederevo i severni deo Srbije. Austrijanci će u Smederevu biti do 1735, odnosno 1737, ne baš po dobru zapamćeni, kada ih su Turci ponovo poterali nakon četvorogodišnjeg ratovanja.
Srpska vojska će, zajedno sa austrijskom, u ponovnom austrijsko-turskom ratu, nakratko osvojiti Smederevo, ali će ono Svištovskim mirom opet potpasti pod tursku vlast kao i čitavo srpsko Podunavlje, Dunav je opet bio granica. Turci su amnestirali ovdašnji živalj od učešća u ratu na strani Austrije, ali su nastavili zulum. Kada je Karađorđe 1804. podigao ustanak, Turci su se bežeći pred pobunjenicima sklanjali u Smederevo i Požarevac, i u druge gradove, gde god su mogli. U Smederevu ih je opkolio vojvoda Đuša, a oni zamole Karađorđa da prestane, da će biti mirni, da neće iz grada izlaziti u varoš. Karađorđe im učini, ali oni iskoristiše priliku i ubiše Đušu, što je vožda silno rasrdilo. On poče tući Turke topovima s brda koje će se kasnije prozvati po njemu. To primora Turke na predaju i oni mu o Svetom Aranđelu predadoše ključeve grada. Smederevo je ubrzo postalo centar novooslobođene Srbije, tu je bio Pravitelstvujšći sovjet, održavane skupštine… Prestonica je Smederevo bilo sve do 1813. kada ga Turci ponovo osvojiše.
Smederevo će slobodu čekati do 1867. godine, tada će srpska vojska uči u grad, a Turci se Dunavom zaputiti nizvodno. Ostalo je zabeleženo da je Smederevo bilo poslednji grad koji su Turci napustili, šest dan pošto su već bili ispraćeni iz Beograda.
Zašto je sve ovo važno? Zašto je strpljenje čitaoca ovim prepričavanjem manje-više znane povesti stavljano na probu? Prosto i jednostavno, da se pokaže značaj Dunava i Smedereva na njemu, jer gotovo da nema mesta u istoriji gde se zajedno ne pominju. A iz toga, iz te veze će proizaći i ostalo o čemu će u nastavku serijala biti reči.
Projekat „Smederevo na Dunavu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.