SMEDEREVO, 9. jul 2019 – Srbija, pod hitno, zbog privrednog stanja ali i celokupnog društvenog, a pre svega zbog demografije, mora da reši pitanje svog državnog statusa, pitanje svojih granica i pitanje AP KiM. To konkretno znači da mi moramo da rešimo naše odnose sa Albancima, jer smo mi i Albanci dva najveća naroda na Zapadnom Balkanu i bićemo to čitav naredni vek, najmanje, izjavio je za Podunavlje.info narodni poslanik i član Srpske napredne stranke, Dragan Šormaz.
Imate određene informacije na pozicijama na kojima se nalazite, nedostupne „Običnim“ ljudima?
D.Š. Podsećam da sam član Odbora za evropske integracije Narodne skupštine, član Odbora za spoljne poslove, šef Delegacije NATO, šef Grupe prijateljstva sa SAD i član Odbora za kontrolu, sprovođenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Znači, imam informacije koje su nedoustupne građanima Srbije, pa često i onima koji sebe nazivaju političkom elitom. Dakle, za stabilnost čitavog regiona, za mir, za privredni napredak u regionu najvažniji su odnosi između Albanaca i Srba. To znači da mi moramo da rešimo pitanje Kosova, koje je započelo da se rešava Briselskim sporazumom, a sada je to pitanje „zaglavljeno u nekom blatu“, ali sam mišljenja da to pitanje možemo da rešimo tako što ćemo i dalje da budemo saglasni da EU bude medijator, ali je neophodno da se „mnogo jače“ u te pregovore uključe SAD.
Savet bezbednosti UN
D.Š. Savet bezbednosti UN nije rešio nijedno pitanje od kada je napravljen. Nemam tu dilemu, ni iluziju. Podsetiću, rešili smo pitanje mira u BiH tako što su trojica lidera tri naroda otišli u američku vojnu bazu i tamo je sve bilo završeno. Spor između Grčke i Makedonije je rešen tako što je sleteo šesti činovnik Vlade SAD, posle dolazaka svih iz EU da reše problem koji nisu rešili. Onda je on sleteo na aerodrom „Aleksandar Makedonski“, bio u Skoplju šest sati i vratio se u Ameriku sa aerodroma koji se više nije zvao „Aleksandar Makedonski“. Ne bukvalno, ali kao da je tako bilo. Dakle, Amerika mora da se uključi u te pregovore i mi ne smemo više da ne verujemo Americi. Znam da je ovo teško reći u Srbiji i verujem da će me ogromna većina vaših čitalaca u komentarima vređati, ali ovo što govorim je realnost. To da li ćemo mi da živimo u realnosti ili u bajkama i izmišljenim filmovima, to je naš izbor. Moja obaveza kao narodnog poslanika je da kažem narodu istinu. A istina je da je predsednik SAD Donald Tramp doveo predsednika Severne Koreje u Vijetnam na razgovore. Ako to nije nekome poruka… Šta to znači, znači da su sada SAD najveći spoljno-trgovinski partner Vijetnamu, sa kojim su SAD pre 50 godina imale najkrvaviji mogući rat. Pa je pre nekoliko dana prvi američki predsednik ušao na teritoriju Severne Koreje. Amerika je jedina sila, ne postoje druge sile u celom svetu.
Odnosi Srbija – SAD u skorijoj istoriji
D.Š. Istorijski je srpski narod najviše napredovao kad je bio kredibilan, lojalan i predvidljiv saveznik Sjedinjenim Američkim Državama. To su bili Balkanski ratovi, Prvi svetski rat, Stvaranje Jugoslavije, gde je sve želje kralja Aleksandra i srpskog naroda ispunila Amerika, a ne Engleska, Francuska, Italija i ostali koji su bili protiv toga. Čak i pitanje Vojvodine, pitanje Crne Gore, o kome se danas priča, je bilo „zeleno svetlo“ Amerike. Američka krstarica je odvezla kralja Aleksandra u Francusku, u Versaj na pregovore, jer su se plašili da će italijanski brodovi da ga potope ako ga nađu. To je istina. Amerika je pomogla „Titovoj Jugoslavij“ protiv Sovjetskog saveza i Staljina. Amerika nas je izgradila, koliko god pričali o socijalističkom samoupravljanju itd. To je sve neistina. Izgradila nas je Amerika svojim kreditima i svojom pomoći. A onda smo mi Americi okrenuli leđa devedesetih. E, kad smo im okrenuli leđa, došli smo dotle gde smo stigli. Mi sad moramo da priznamo realnost, da uradimo ono što nama Amerikanci kažu, a oni ne kažu mnogo i nisu isključivi kao na primer Nemci, koji nam se predstavljaju kao prijatelji, a pobili su nas, dva miliona u dva svetska rata, ciljano i organizovano.”
Koje su sugestije/instrukcije „stranog faktora“?
D.Š. Amerikanci kažu: Sedite vi i Albanci i dogovorite se. Kako se budete dogovorili, mi ćemo to da priznamo. Nemci su priznali Kosovo u sadašnjim granicama i to mora tako da bude. Amerikanci su takođe priznali nezavisnost Kosova, ali su spremni da ako napravimo dogovor sa Albancima o izmeni granica, to prihvate. To i otvoreno kažu, tako da je to ogromna razlika. U svakom slučaju, mi moramo to pitanje da rešimo, bez rešavanja tog pitanja Srbija će se isprazniti i neće moći ekonomski da napreduje. Da bismo zadržali narod ovde i da bismo se kao država i nacija razvijali. Dakle, Amerikanci traže dijalog. To ljudi ne razumeju. Mi moramo da sednemo za sto i da napravimo rešenje. Kad se išlo u Dejton, niko nije znao da će Brčko biti distrikt. Možda ćemo imati Štrpce distrikt, otkud mi to da znamo. Ali, moramo da sednemo za sto i da razgovaramo. Ako je kao narod nešto trebalo da naučimo devedesetih to je da je važnije da budeš za stolom i razgovaraš nego da ne budeš, jer ako nisi za stolom onda si najčešće na stolu. Odbili smo Plan Z-4 za rešenje Hrvatske – nema Srba više u Hrvatskoj! Seli smo u Dejtonu, imamo Republiku Srpsku! Ko je stvorio Republiku Srpsku – Srbi i Amerika u Dejtonu i to je jedina istina. Nema druge istine, hteli to da priznamo ili ne. I to i dan-danas funkcioniše, a tako će biti i u budućnosti jer je Amerika jedina sila. Nama su Kinezi prijatelji i hvala im na svemu, ali Kina ne može da reši pitanje Tajvana, a nama će da reši pitanje Kosova. Rus? Mi I Rusi smo prijatelji, ali oni nisu sila, osim što imaju nuklearno naoružanje, potpuno su neuticajni u svetu, nikakav kredibilitet i uticaj u međunarodnoj politici. Oni mogu nas da zastupaju u Savetu bezbednosti, mogu da blokiraju bilo koje rešenje koje se nama ne dopada, ali dokle, koliko ćemo dugo to da radimo, šta time dobijamo? Šta će ovaj narod da jede i maže na ‘leba ako i dalje pričamo o nekom zamrznutom konfliktu? Ja sam mišljenja da od toga nema ništa. Stvari su jasne. Niko nama ne može da pomogne osim nas samih. Pustite nas samo da sednemo za sto (Srbi i Albanci p.p), a mešaju nam se sa svih strana. Ako sednemo za sto, napravićemo dogovor i imaćemo prosperitet, nadu i bolju budućnost. U protivnom, zaglavićemo se u nekom limbu, niti ćemo ući u EU, nećemo napredovati kako tehnologija napreduje svuda u svetu, izgubićemo mlade ljude koji napuštaju i Srbiju i Kosovo i Albaniju.
Ovako je u intervjuu za Podunavlje.info govorio Dragan Šormaz, narodni poslanik, član Srpske napredne stranke, u aktuelnom sazivu Skupštine Srbije član Odbora za spoljne poslove, Odbora za evropske integracije, Odbora za kontrolu službi bezbednosti, zamenik člana u Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i u Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO-a.