Izvor: blic.rs, 2. jul 2019 – Plastična ambalaža koja se može sve češće naći u rekama i jezerima nesumnjivo višestruko štetno utiče na živi svet u vodotokovima, a kolike su razmere tog štetnog dejstva biće poznato nakon što naučnici iz 14 zemalja, među kojima je i Srbija, okončaju istraživanje Dunava.
Hidroekolog dr Momir Paunović, pomoćnik direktora u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ iz Beograda, kaže da će posebnu pažnju naučnici posvetiti kako fizičkom uticaju čestica mikroplastike na žive organizme, tako i hemijskom uticaju jedinjenja od kojih je napravljen vodeni svet.
– Istraživanja koja smo imali 2013. pokazala su da mikroplastika definitivno utiče na vodene organizme. To je još otvoreno pitanje jer niko još nije ispitivao detaljno. To upravo sada radimo kroz jedno veliko međunarodno istraživanje na celom Dunavu u koje smo i mi uključeni – od Regensburga do Crnog mora prikupljaćemo uzorke mikroplastike iz vode posebnim spravama za prikupljanje. Radiće se voda, radiće se sediment i živi organizmi. Da se vidi količina te plastike, da se vide frakcije koje su tu zastupljene, ali će se raditi kvalifikacija plastike jer je plastika termin koji se koristi za veliku grupu proizvoda. Tako da će ta pretraga obuhvatiti i tipizaciju plastike a drugi korak u stvari je da se vidi kako ta plastika direktno utiče na živi svet – objašnjava dr Paunović.
On kaže da se može reći da plastika ne utiče povoljno na živi svet u rekama, da zagađuje i šteti životnoj sredini, ali da su potrebna opsežna istraživanja da bi sa naučne strane moglo da se da oceni da li je alarmantno.
– Jedan od mogućih uticaja je praktično fizički, jer znate da sve sitne čestice mogu da izazovu probleme kod vodenih organizama, tako što se lepe za škrge, pluća. Tako da mogu da izazovu pomor vodenih organizama kao što smo imali slučaj sa nekim materijama koje na drugi način dospeju u vodu. Drugi vid desjtva je toksikološko dejstvo jer same hemikalije koje su u plastici mogu da izazovu štetne posledice i u interakciji sa drugim zagađivačima. U vodi se nalaze u popriličnoj količini i hemikalije koje se koriste u proizvodnji plastike i nastaju kao proizvodi raspadanja te plastike u nekim uslovima. Oni su u merljivim količinama u površinskim vodama širom Evrope. Dosta je veliki proces da se odredi pravi uticaj svega toga na živi svet – objašnjava dr Paunović.
Koliko je vremena potrebno da se otpočne raspadanje plastike zavisi i od tipova plastike i od uslova u kojima se nalazi.
– Nekad je to od nekoliko nedelja za neke tipove plastike pa do nekoliko desetina i stotina godina za druge. Mikročestice plastike mogu nastati mehaničkim drobljenjem plastike u određemim uslovima, tako da se malo menja sastav plastike nego što se ona jednostavno usitnjava. A negde dolazi do hemijskih procesa u raspadanju. Nažalost, velika količina te plastike ne podleže mogućnosti reciklaže. Samo manji deo u Evropi se reciklira. Sva plastika koja se prikupi ne može ući u proces reciklaže. Najbolje da plastika ne bude u vodi i da se prvo radi na davanju subvencija privredi da se proizvodi plastika koja može kvalitetnije da se razlaže na manje škodljive elemente, da se subvencionira proizvodnja plastike koja može da se reciklira. Da se što manje koristi gde ne mora da se koristi. Lepa je akcija kojom pokušava da se smanji količina kesa koja se distribuira – kaže dr Paunović.
Naši stručnjaci u akciji
Dr Paunović kaže da Srbija ima stručnjake koji rame uz rame mogu da rade na ovom projektu sa kolegama iz Evrope.
– U ovom trenutku 14 država učestvuje na platformi zajedničkog istraživanja reke Dunav, u sklopu kojeg se ispituje, između ostalog, i mikroplastika. To je multidisciplinarni poduhvat u koji su uključene jake agencije poput nemačke Federalne agencije za životnu redinu, nemačke Agencije za materijale, ali na sreću i naši stručnjaci iz Instituta „Siniša Stanković“, Prirodno-matematičkog fakulteta Niš koji je sa nama zajedno u tome, kao i veliki broj međunarodnih univerziteta. Što se tiče naše analitike, mogu reći da su dosta dobri stručnjaci koji se bave tim, naše kolege sa Hemijskog fakulteta, Tehnološkog, Agencija za zaštitu životne sredine. Imaju ljudi i opreme i stručnjake koji se time bave. Oni imaju manje sredstava, ali što se tiče struke, ne zaostaju za Evropom, čak su u nekim aspektima možda i bolji – kaže dr Paunović.
Autor: Branko Janačković, Blic
Foto/ilustracije: pixabay.com