Izvor: euractiv.rs – 20. Jun 2019 – U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda, ispuštenih u kanalizaciju, a u 168 gradova i opština postoji samo četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela. U narednim godinama biće potrebno oko pet milijardi evra za izgradnju nedostajućih kapaciteta kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje građana pitkom vodom i zaštitila životna sredina, rečeno je na stručnom skupu „Tretman otpadnih voda i vode za piće“.
Na skupu koji su u Novom Sadu organizovali Pokrajinska vlada, ambasada Izraela i Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam istakla je da je ta zemlja investirala velika sredstva u infrastrukturu i da danas prečišćava gotovo 90 posto otpadnih voda. To je, prema njenim rečima, svetski rekord imajući u vidu da je druga Španija sa tek petinom prerađene vode.
„U Izraelu radi više od 150 pogona za tretman otpadnih voda i posle obrade tu vodu koristimo za navodnjavanje, a ostatke za proizvodnju đubriva“, rekla je Fišer Kam.
Gubitke vodovodne mreže, kako je rekla, „smanjeni su na samo sedam do osam odsto što je najniži nivo gubitaka u svetu“, saopštio je NALED.
„Danas Izrael vodom može da snabdeva i svoje susede, a znanje i iskustvo spremni smo da podelimo i pomognemo zemljama kao što je Srbija“, rekla je Fišer Kam.
Na stručnom skupu su se predstavili izraelska Služba za upravljanje vodom i šest izraelskih kompanija (Aqwise, Danbar, Avital, DHV MED, Amlad, Odis Filtering) sa najnovijim tehnologijama u oblasti prečišćavanja voda, u kojoj je Izrael globalni lider.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović kazala je da će za kvalitetno dopremanje pitke vode do domaćinstava i usmeravanje otpadnih voda u pogone za prečišćavanje biti potrebna značajna ulaganja jer svakom petom stanovniku Srbije nije dostupna voda iz vodovoda, a svaki drugi nema kanalizaciju.
„U poslednjih pet godina dužinu vodovodne mreže povećavali smo u proseku samo 2,5% godišnje, a dužinu kanalizacije 1,7 posto godišnje“, rekla je Jovanović.
Ona je naglasila je da je tretman otpadnih voda i vode za piće ključno životno pitanje za građane, ali i veoma važno razvojno pitanje.
„Postojanje pogona za prečišćavanje u gradu ili opštini investitorima štedi milionske iznose na razvoju sopstvenih postrojenja i time lokalnim samoupravama daje veliku prednost u procesu privlačenja ulaganja“, rekla je Jovanović.
Ona je pojasnila da je oko 80 projekata realizovanih u okolnim zemljama po pravilu finansirano kroz pozajmice ili grantove Svetske banke, kreditne banke KfW, Evropske investicione banke, pretpristupnih IPA fondova EU i drugih finansijskih instrumenata.
„Trebalo bi da sagledamo najbolje modele kako da i mi realizujemo ove vredne investicije“, rekla je Jovanović.
Predsednik vojvođanske vlade Igor Mirović rekao je da je ta vlada u prethodne tri godine u prečišćavanje voda uložila 1,1 milijardu dinara kroz 123 projekata u 39 opština. Dodao je da je „realnost takva da se u Vojvodini preradi tek deset odsto otpadnih voda, a da više od 65% industrijskih postrojenja ne prečišćava svoje otpadne vode“. To je, kako je kazao, posledica višedecenijske nebrige i nedovoljnih ulaganja i biće potrebno puno vremena da se situacija promeni.
„U ovoj godini pripremili smo projekte za izgradnju tri velika prečistača ukupne vrednosti deset miliona evra“, kazao je Mirović.
www.euractiv.rs/odrzivi-razvoj/13903-srbija-prerauje-samo-16-odsto-otpadnih-voda.html
Foto: podunavlje.info, arhiva