SMEDEREVO, 10. maj 2019 – Podunavlje.info nastoji da promoviše sport i sportski način života, posebno, kada za to ima dobar razlog. Postoji li bolji povod od sportskih rezultata braće Savić iz Smedereva, ali i njihovog primera kako motivišu jedan drugog. Obojica su vrhunski sportisti, osvajači međunarodnih nagrada i na tome se ne zaustavljaju.
Veselin je jedan iz plejade smederevskih veslača koji su nas obradovali brojnim odličjima, poput osvajanja evropskog trona u dvojcu bez kormilara sa Dušanom Bogićevićem 2014. godine, kada su trijumfovali u vremenu novog evropskog rekorda – 6:21,75 minuta. Ovom prilikom, priču posvećujemo starijem bratu Mladenu, koji je upravo postao vicešampion Evrope u jednom od sve popularnijih borilačkih sportova, brazilskoj džiu-džici.
Podsećamo ukratko na vest koju smo objavili pre nekoliko dana: Na Prvenstvu Evrope u Barseloni (Master International IBJJF Jiu-Jitsu Championship – Europe), u IBJJF federaciji, Mladen Savić iz Smedereva postao je vicešampion Evrope. U nastavku detaljnije.
“Na turniru je bilo ukupno u svim divizijama oko 900 takmičara. Iskreno, nikad u životu nisam video toliki broj učesnika. Iz Srbije smo bili nas trojica, momci iz Vrbasa i Beograda i ja. Predstavljao sam svoj tim za koji nastupam, Rio Grappling Club, na čelu sa Robertom iz Rio De Žaneira koji je bio sa nama u Barseloni i vodio tim. Naravno, na međunarodnim takmičenjima predstavljam i svoj grad i svoju zemlju.”
U tvojoj kategoriji su bili takmičari iz Italije, Španije, Velike Britanije, Holandije, Srbije…
“Nastupio sam u super teškoj kategoriji do 100,5 kg u kimonu. Bilo je veoma naporno zato što sam morao, pre i tokom takmičenja, stalno da imam tu kilažu, a bez kimona da održavam težinu na oko 98 kilograma, cele nedelje, pored svih obaveza, putovanja i samog takmičenja. Inače, takmičenje traje jedan dan, kada su svi mečevi, od kvalifikacija, četvrtfinala, polufinala i finala, u zavisnosti od broja boraca po kategoriji. Nažalost, mi smo u mogućnosti da otputujemo, prespavamo, odradimo takmičenje i odmah posle nazad. Tako da nisu borbe teške, nego cela organizacija putovanja, smeštaja.. Prinuđeni smo da sve to bude što jeftinije.”
Pre Barselone, nepuna dva meseca ranije, osvojio si četiri zlatne medalje u Budimpešti.
“Moja odluka početkom godine, pre takmičenja u Budimpešti koje je održano 9. marta, bila je da se potrudim da odradim sva takmičenja na visokom nivou, koja organizuje ova federacija. U Budimpešti sam osvojio četiri zlata, u mojoj kategoriji u kimonu, u apsolutnoj kategoriji u kimonu, bez kimona svoju kategoriju i apsolutnu kategoriju bez kimona. Tako da kad sam kretao u Barselonu, nekolicina ljudi iz moje okoline očekivali su da osvojim barem dva zlata, što je bilo veoma teško. Momak koji me je pobedio u finalu, posle je pobedio i u apsolutnoj kategoriji. Reč je momku, mlađem od mene 6-7 godina, koji je opasan u svim segmentima borbe, i u stojećem stavu, i u parteru i iz defanzive. Krenuo sam silovito, vodio sam meč, ali jednostavno, takav je sport, specifičan i lako može da dođe do preokreta. Na kraju me je savladao 6:4, tako da sam morao da se zadovoljim drugim mestom, što je takođe veliki rezultat, s obzirom na najviši nivo takmičenja.”
Šta sledi, kakvi su planovi?
“Plan je kratki odmor posle ovog napornog takmičenja, saniranje nekih manjih povreda, pa vraćanje treninzima. Ako Bog da, i ukoliko se poklope kockice, očekuje me Evropsko prvenstvo u jiu jitsu No-Gi (bez kimona), koje će biti održano 19. i 20. oktobra u Rimu. Za one koji ne prate ovaj sport, najsličnije je rvanju. To je plan, a sad, videćemo.”
Poruka mladim sportistima?
“Naglašavam da medalje jesu pokazatelj uloženog truda i odricanja, ali nisu presudne Neko je napravio uspeh ako je osvojio medalje. Nije. Napravio je uspeh ako svakodnevno radi na sebi i svakodnevno daje pozitivan primer, ja dajem primer prvo mojoj deci, zatim drugoj deci koju treniram u klubu u manjoj grupi, uzrasta od pet godina i više, kao i starijoj grupi u kojoj su juniori i seniori. Da im budem primer i motivacija da u ovim godinama (38) mogu da pobedim i da radim borbe sa mlađima od sebe. To mi je prvenstveni cilj.”
Veselin (rođeni brat) i ti ste jedan drugom i primer i uzor…
“Jesmo. Ja sam njemu možda bio primer dok sam se bavio veslanjem, ne toliko posvećeno i ozbiljno. Jednostavno sam bio nezreo za postizanje vrhunskih rezultata. Uvek sam bio u sportu, ali tada nisam bio spreman, nisam se našao u tom sportu. Našao sam se u ovom sportu, gde je bliska borba, jedan na jedan. Brat je zbog mene počeo da trenira veslanje i svedoci smo njegovih vrhunskih rezultata. Nakon toga, on meni postaje uzor u sportskim poduhvatima i odricanjima. Tako da sam neke ozbiljnije rezultate počeo da pravim tek u tridesetim godinama. On je imao pauzu zbog porodičnih obaveza, a ja sam tada krenuo da ostvarujem rezultate, pa se nadam da će moji rezultati njemu da daju dodatni impuls i na neki način da budu stimulans kako bi konačno uspeli da Smederevo ima predstavnika na Olimpijskim igrama u Tokiju. Nisu bitne godine, bitno je da kada dođe do demotivisanosti, uvek smo tu da ’vučemo’ jedan drugoga. To je moj način funkcionisanja.”
Posle Mladenove, očekujemo da nam priču o narednom uspešnom sportskom nastupu, poput pomenutog trijumfa na Evropskom prvenstvu 2014, ispriča njegov mlađi brat, veslač Veselin Savić. Nadamo se, uskoro.