SMEDEREVO, 25. mart 2019 – Planinarski sportski klub “Čelik“ prethodnog vikenda organizovao je trening za takmičare na Čardaku u Deliblatskoj peščari i učestvovao u akciji pešačenja na obroncima Karpata u Rumuniji.
Zbog izostanka nekih planiranih predtakmičenja, odlučeno je da se obavi trening u Deliblatskoj peščari na Čardaku. Za tu namenu Dragan Nikolić je pripremio karte i projektovao staze za dve trke. Manja sa sedam kontrolnih tačaka, dužine 1,2 km i duža sa 12 KT, dužine 2,6 km. Organizaciju trke sproveo je Branko Grujić, kom je u postavljanju i skidanju kontrola pomogao Milan Cvetković. Decu, takmičare podržale su i njihove porodice, koje su uz organizatora podnele trošak dolaska i povratka sa treninga, porodice: Minić, Vučković, Trajković, Tasić, Gilanović, Ranković, Živojinović i Nikolić. Svima je zahvaljeno na njihovoj brizi i podršci. Što jednu, što obe staze prošlo je 26 polaznika škole i takmičara. Tako su takmičari iskoristili lepo i sunčano vreme, te priliku da prošire svoje znanje i dobiju više samopouzdanja pred start takmičarske sezone u orijentiringu, koja počinje 6. aprila na Andrevlju, terenima Fruške gore. Neke staze su prošla i deca sa roditeljima. Na ovom treningu uz lepo vreme, sveukupno, što takmičara, što roditelja bilo je ukupno 37 učesnika. Nakon trka bilo je to lepo druženje uz analizu staza i zabavu na terenima za male sportove ovog divnog rekreativnog centra. Sledećeg dana, na istim terenima, trening su obavili i takmičari Jasenice iz Smederevske palanke, koje je predvodio Miodrag Radosavljević.
U organizaciji PD Medicinar iz Smedereva i PK Vukan iz Požarevca, 50 članova Čelika u grupi od 120 planinara je u nedelju išlo na pešačku turu na Karpate. Autobusom se stiglo do poljane, iza sela Potok, na 2,2 km od mostića preko reke Beu. Rančeve na leđa i asfaltnim putem kroz prirodu koja se tek budi, najpre kroz livade, a potom kroz šume i uz žubor potoka koji žuri ka reci Beu, stiže se do mosta. Odavde pošinje nacionalni park, te rendžeri vrše svoju funkciju naplate. Vodiči određuju prethodnike i čistače i kreće se uzvodno desnom stranom reke. Ubrzo se prelazi preko ćuprije na levu obalu. Sada je sa desne strane reka sa mnogo slapova koji proizvodeopuštajući zvuk padajuće vode. Usput je, na tek pokrenutoj prirodi, poprilično ljubičica, jagorčevine, kukureka i trave koja se probija kroz natrulo lišće. Tu, na mestima, posebno na višim kotama, ima sremuša koji ima karakterističan miris.
Tako posle 50 minuta hodanja putem kamenite podloge bez asfalta, stiže se do prvog vodopada. Trenuci za predah i fotografisanje. Dalje putem, pa stazom i opet putem, stiže se do mesta, gde se reka Beušnica uliva u reku Beu. Predivan prizor slapova koji su u dužini oko 100 metara. Odmah tu je i jedno poveće “kupatilo“ nazvano Begovo oko. Po legendi na ovom mestu, u tursko vreme, je sin nekog bega izgubio svoju veliku ljubav, svoju pastiricu. Tu je prolivao suze i tako je nastalo ovo mesto. Mesto u kom je voda izuzetno čista i nestvarnih boja, posebno kad se u vodi prelamaju sunčevi zraci. Odavde, uskom stazicom ide se uz reku Beušnicu sve do velikog vodopada. Huk, šum vode, prelamanje svetlosti, visina vodopada, upotpunjuju predivan ambijent i osećaj. Duži predah za fotografije i izlazak onih najhrabrijih na gornji nivo vodopada. Od autobusa do vodopada, išlo se četiri sata sa svim pauzama i prošlo se osam km. Nakon duže pauze krenulo se istim putem nazad do polazišne tačke na ulazu u nacionalni park. Nedaleko odavde, reka Beu završava svoj put, predajom svojih voda reci Neri. Oni najuporniji otišli su iznad kanjona na vidikovce i uživali u ovom prizoru. Pešačenje se završava dolaskom do autobusa, posle skoro osam sati i pređenih 16 km, uz mnogo pauza u divnim predelima sve tri reke.
Tekst i fotografije: Branko Grujić