PODUNAVLJE INFO, 22. mart 2019 – Količine pitke vode na zemlji su smanjene, a poznato je da bez vode nema života. Zato moramo da budemo dovoljno odgovorni i razumni kada je voda u pitanju, ukoliko nismo bili do sada, osnovna je poruka obeležavanja Svetskog dana voda.
Skupština UN je 1993. godine usvojila rezoluciju kojom je 22. mart proglašen za Svetski dan vode. Od tada svakog 22. marta širom sveta obeležava se Dan voda u cilju skretanja pažnje javnosti na važnost vode i njen nedostatak u mnogim krajevima sveta.
Ova bezbojna tečnost znači život kako za ljude tako i za biljni i životinjski svet. Starogrčki filozofi smatrali su vodu početkom svega. Zato nije preterano reći da je voda sam život i nema cenu. Nažalost ponekad ni sami nismo svesni vrednosti tog blaga koje nije neiscrpno.
Voda je providna tečnost koja formira reke, jezera, okeane i kišu. Ona je glavni sastojak fluida živih bića. Voda pokriva oko tri četvrtine Zemljine površine.. Samo 2,5% Zemaljske vode je slatk vodaa. Manje od 0,3% sve slatke vode je u rekama, jezerima, i atmosferi, i još manja količina Zemljine slatke vode (0,003%) je sadržana u biološkim telima i industrijskim proizvodima.
Sama po sebi, voda nije obična hemijska supstanca. Voda se drugačije ponaša od svih materija I jedina je materija koja je zastupljena u sve tri agregacije na našoj planeti I pokazuje anomalije. Jedna od njih je da je voda najgušća na temperaturi od 4 stepena Celzijusa, a kod leđenja se širi. Sve te anomalije su povezane sa jednim njenim svojstvom. To je mogućnost grupisanja molekula u klaster, pa je voda najprirodniji tečni kristal jonskog tipa. Ona ima pola miliona memorijskih vlakana i može dati više od 11 milijardi kombinovanih veza. Ono što nazivamo azbukom vode, na koji način pamti informacije i kako se one mogu učitati i reprodukovati, jeste zbog njene kristalne strukture kod određenog broja tipova vode. Ozbiljnija ispitivanja vode su počela tokom ”atomske ere”.
Bezbedna voda za piće je esencijalna za ljude i druge životne forme, mada ona ne pruža kalorije ili organske nutrijente. Dostup bezbednoj vodi za piće je poboljšan tokom poslednjih dekada u skoro svim delovima sveta, mada aproksimativno jedna milijarda ljudi još uvek nema prisutup bezbednoj pitkoj vodi i oko 2,5 milijarde nemaju adekvatnu santiacijuu.
U organizmu čovek ima najviše vode kao beba. Što više starimo taj procenat se smanjuje. Procene su da je odraslom čoveku neophodno minimum 50 litara vode dnevno – za piće, pranje, kuvanje i sanitarije. Prosečna preporučena potrošnja vode je 150 litara po stanovniku na dan.
Smatra se da Srbija raspolaže dovoljnim količinama vode za zadovoljavanje sopstvenih potreba, ali samo ukoliko je racionalno koristi. Od izuzetne važnosti je racionalno korišćenje vodnih resursa, kao i zaštita od različitih izvora zagađenja voda i vodotokova. Zato vodu moramo da štedimo i da čuvamo – svakog dana, na svakom mestu i u svakoj prilici!
Foto/ilustracija: pixabay.com