UNS, 12. februar 2019 – U Beogradu je danas predstavljena Povelja Evropske federacije novinara (EFJ) o radnim uslovima za medijske radnike. Povelju je već potpisalo 14 novinarskih organizacija, članica EFJ-a, vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske. Ova neobavezujuća Povelja od 10 tačaka ima za cilj da se omoguće bolji uslovi za rad medijskih radnika.
Mehmet Koksal, projektni menadžer EFJ-a je ukazao na najčešće probleme medija u
ovom delu Evrope. On je istakao da u mnogim zemljama novinari ne smeju da se
udružuju kako bi se borili za svoja prava.
„Rade na osnovu ortačkog ugovora, nisu prijavljeni i ne mogu da zaštite svoja
prava pred sudom. Diskriminisani su na radnom mestu, a zbog aktivnosti u
sindikatima bivaju premešteni na druga radna mesta ili otpušteni. Novinari bi
trebalo da imaju pravo na odmor, a posle radnog vremena niko ih ne može kazniti
ako nisu reagovali na određeni zahtev poslodavca“, rekao je Koksal.
On je naveo da „svi novinari i fotografi koji izveštavaju iz ratnih područja
moraju da dobiju adekvatnu obuku“.
O problemima novinarske profesije govorio je i Rajner Rajšard, predsednik ekspertske
grupe Larek za radno zakonodovstvo, koja je u prethodne dve godine radila na
ovoj Povelji.
On je istakao da lažne vesti narušavaju poverenje javnosti u novinare.
Rajšard je rekao da „neke vlade zatvaraju novinare, ne dozvoljavaju im pristup
informacijama ili raspiruju mržnju protiv njih“.
„Ova Povelja predstavlja smernice, koje već postoje u vašem nacionalnom
zakonodavstvu i zalažemo se da se hitno primene. Novinarstvo nije profesija
koja služi da podrži interesne grupe u širenju lažnih informacija. Novinarstvo
je javno dobro i instument kojim se postižu različiti međunarodni standardi i
razvijaju naše demokratije. Mi verujemo u ove principe, u vrednosti Evropske
unije, gde je Srbiji mesto, ukoliko ispuni ove uslove“, rekao je Rajšard i
dodao da će Povelja biti predata Evropskoj komisiji i Savetu Evrope sa nadom da
će biti korišćena za procenu medijskih sloboda u zemljama kandidatima za
pridruživanje EU.
Tamara Čausidis, predsednica Sindikata novinara Makedonije istakla je da u ovoj
zemlji je honorarno zapošljavanje, koje gotovo da nije prepoznato u njihovom
Zakonu o radu. Po njenim rečima, u takvoj situaciji, novinari uglavnom rade
kako im manadžment ili urednik nalaže. Ona je istakla da bez slobodnih i
kritičkih medija nijedna zemlja ne može da stane na demokratske
noge.
Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara podsetila je da Zakon o
javnom informisanju donet 2014. godine nije dao očekivane rezultate, a oko
1.300 novinara je ostalo bez posla tokom privatizacije. Brojni mediji su
ugašeni, a drugi, po njenim rečima, „kroz projektno sufinansiranje su kupljeni
našim parama, a u njima uglavnom ugašeni sindikati“. Ona se založila da ova
Povelja postane obavezujući dokument, deo granskog kolektivnog ugovora, koji
postoji u zemljama Zapadne Evrope.
Komentarišući Čabarkapino izlaganje, Mehmet Koksal je rekao da Evropska unija
nije želela da se na ovaj način sprovede privatizacija srpskih medija.
„Jedan od najvećih nedostataka je nemogućnost pristupa vlasničkim strukturama
medija. Proces privatizacije je otvorio prostor da vlasnici medija postanu
ljudi na vlasti. Umesto slobodnih medija i medijskog pluralizma, imamo
centralizovanu medijsku situaciju, a svi mediji izveštavaju isto. Rešenje treba
da potekne od srpskog naroda, to ne treba da nametne EU ili bilo ko drugi. Ne
možemo da kažemo šta treba da uradite, ali određeni principi ili pravila treba
da se primenjuju“, rekao je Mehmet Koksal, dodajući da nova Medijska strategija
treba da zaživi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru..
POVELJA O RADNIM USLOVIMA ZA NOVINARE
Povelja EFJ o radnim uslovima za novinare je neobavezujuće uputstvo o radnim uslovima koje je potpisano u Beogradu, 12. februara 2019. godine od strane predstavnika 14 novinarskih organizacija pridruženih Evropskoj Federaciji Novinara i vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske.
Povelja je otvorena za potpisivanje za sve novinarske organizacije, privatne ili javne medije ili vlasti koje žele da se obavežu da će poboljšati radne uslove i jačati radna prava novinara i medijskih profesionalaca u Evropi, boriti se protiv cenzure i promovisati slobodan pristup informacijama i izvorima.
Povelja sadrži 10 članova u kojima su navedeni glavni principi koji utiču na radne odnose između novinara, njihovih poslodavaca i javnosti kao krajnjeg korisnika njihovog rada. U njoj su takođe formulisane glavne vrednosti koje privatne ili javne vlasti – uključujući institucije EU – treba da poštuju kada sarađuju sa novinarima.
Ideja o Povelji je lansirana 2018. godine u okviru projekta finansiranog od strane UNESCO-a i EU pod naslovom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj namenjenoj ojačavanju slobode izražavanja, pristupa informacijama, slobodnim, nezavisnim i pluralističkim medijima, kojom se utvrđuje da su novinari i mediji glavni pokretači demokratskog, održivog i mirnog razvoja u regionu.
Povelja će tokom 2019. godine biti predata Evropskoj Komisiji u Briselu kao i Savetu Evrope u Strazburu, sa namerom da postane referentni dokument o radnim uslovima za novinare za ocenu slobode medija u državama-članicama i državama-kandidatima, i da poveća poverenje između profesionalnih novinara i javnosti širom Evrope.
Član I • Sloboda udruživanja
Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i mirnog udruživanja sa drugima, uključujući pravo na osnivanje i pridruživanje sindikatima ili profesionalnim udruženjima radi zaštite svojih interesa (kao što je predviđeno u Članu 11 EPLJP). Potpisivanjem ove Povelje kompanija preuzima obavezu da priznaje pravo na slobodu udruživanja i preduzima aktivnosti u skladu sa svojim zakonskim obavezama. Novinari imaju pravo da se organizuju u reprezentativna udruuženja, kao što su radničke komisije i saveti u redakcijama, da sa rukovodstvom kompanije razgovaraju o radnim i uređivačkim pitanjima i da imaju pristup dokumentima i informacijama korisnim za unapređenje radnih uslova u redakcijama.
Član II • Pravo na pisani ugovor
Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pisani ugovor u kome su utvrđeni standardi koje postavlja Međunarodna Organizacija Rada i u kome se posebno navodi:
-Svojstvo u kom novinar treba da bude zaposlen u medijskoj organizaciji.
-Iznos nadoknade, metod obračuna, i učestalost plaćanja.
-Uobičajeno radno vreme i periodi dnevnog i sedmičnog odmora.
-Dužina plaćenog godišnjeg odmora.
-Odredba koja se odnosi na autorska prava, hranu i smeštaj, ako je primenljivo.
-Uslovi za okončanje radnog odnosa, uključujući otkazni rok od strane poslodavca ili zaposelnog.
-Zdravstvena, bezbednosna i socijalna zaštita koja se obezbeđuje novinarima.
-Novinar ima pravo da se tretira kao ravnopravan partner u pregovorima sa poslodavcima o uslovima rada.
Član III • Pravo na kolektivno pregovaranje
Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da slobodno pregovara sa poslodavcima, a sprovođenje ovog prava predstavlja suštinski element slobode udruživanja. Kolektivno pregovaranje je dobrovoljan proces u kome poslodavci i radnici diskutuju i pregovaraju o svojim odnosima, a posebno o radnim uslovima.
Član IV • Zabrana diskriminacije u radnim odnosima
Na svom radnom mestu ni jedan novinar ili medijski radnik ne sme biti izložen diskriminaciji na osnovu pola, verske pripadnosti, nacionalne pripadnosti, rase, boje ili seksualne orijentacije.
Novinari, poslodavci i sindikati treba da budu posebno osetljivi na potencijalnu diskriminaciju ili ugrožavanje pojedinaca na osnovu njihove pripadnosti, fizičkih ili kulturnih karakteristika i odeće, njihovih pogleda ili njihovih veza. U skladu sa principom jednake plate za isti posao, zaposleni na istom radnom mestu treba da dobijaju jednaku platu (platu i beneficije, uključujući osnovnu platu, uplate iznosa koji nisu plata, bonuse i dodatake). Članovi sindikata ne smeju da se diskriminišu zbog svog aktivizma.
Afirmativne aktivnosti (tzv. „pozitivna disktiminacija“) mogu da se primenjuju radi promocije obrazovanja i zapošljavanja članova grupa za koje su zna da su ranije bile podvrgnute diskrikinaciji.
Član V • Pravo na odmor i odvajanje od angažmana
Svaki novinar i medijski radnik ima pravo na odmor i slobodno vreme, uključujući razuman broj radnih sati i povremene plaćene odmore. Po zavšetku svog ugovorenog radnog vremena, novinar ima pravo da se odvoji od svog profesionalnog angažmana (elektronska pošta, internet, društveni mediji, itd.).
Član VI • Pravo zaštite novinarskih izvora
Ni jedan novinar ili medijski radnik ne sme biti prisiljen da otkrije identitet anonimnog izvora za priču, osim ukoliko je oslobođen od ove obaveze posebnim propisom ili izjavom lica koje ima koristi od čuvanja tajne. Ovo uključuje zaštitu radnih odnosa sa uzbunjivačima i zaštitu podataka i dokumenata koji bi doveli u opasnost lice koje sa novinarom sarađuje u cilju razotkrivanja neispravnosti. Novinar ima dužnost da štiti svoje izvore i sme da otkrije identitet izvora samo ukoliko se dokaže da je izvor lagao ili manipulisao.
Član VII • Pravo odbijanja potpisivanja sadržaja
Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da odbije nalog urednika da potpiše sadržaj koji je suštinski izmenjen bez odobrenja autora. Novinar ili medijski radnik ne sme se sudski goniti u slučaju da je urednik suštinski izmenio sadržaj njegovog rada. Novinar ili medijski radnik ne sme biti otpušten, ugovor mu ne sme biti prekinut i on ne sme da se nađe u lošijem položaju kada koristi ovo pravo.
Član VIII • Bezbednost i zaštita
Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pristup obuci i podizanju svesti radi izveštavanja iz neprijateljskih ili opasnih zona, uključujući ciljanu podršku ženskom osoblju, pohađanje obuke iz prve pomoći koju organizuje poslodavac i zahtev da se poslodavac uključi u praćenje i borbu protiv on-lajn zloupotreba, kao i na alate za izveštavanje o oblicima nasilja, pretnji i uznemiravanja na poslu, tj. seksualnog uznemiravanja. Novinari imaju pravo da se na njih ne utiče u odnosu na izražavanje i podržavanje mišljenja ili obavljanje profesionalnih zadataka suprotnim njihovoj savesti, niti se protiv njih u slučaju takvog odbijanja mogu pokrenuti disciplinski postupci. U slučaju suštinskih izmena uputstva ili prirode medijskog tela, novinari takođe imaju pravo da okončaju radni odnos sa pravičnim razlogom i imaju pravo na odgovarajuću nadoknadu u skladu sa valžećim radno-pravnim propisima.
Član IX • Dobra uprava i etički standardi
Svaki novinar ili medijski radnik se obavezuje da će se pridržavati izjave o misiji svoje medijske organizacije, postupati u skladu sa kodeksima ponašanja i etičkim standardima koji se odnose na novinare, odoblje i urednike, prihvatiti vladavinu zakona (javnost, zaštita uređivačke nezavisnosti), sarađivati sa spoljnim regulatornim telima (Savet za štampu, itd.) i promovisati integritet putem saradnje sa kolegama.
Član X • Pristojni radni uslovi
Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da zahteva pristojne radne uslove da bi ispunio svoje profesionalne obaveze. Ovi uslovi predstavljaju deo obaveze poslodavca koji mora da redovno sprovodi svoje zakonske obaveze u odnosu na zaposlene.
Ovu Povelju je sastavila Evropska Federacija Novinara (EFJ) u okviru projekta pod nazivom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koji je finansijski podržao UNESCO. Sve odgovornosti u pogledu sadržaja i aktivnosti se odnose isključivo na autore i ne sme se smatrati da odražavaju poglede organizacije UNESCO.