SMEDEREVO, 18. decembar 2018 – Novom knjigom Slavoljuba B. Šterića „E moj sinko, duga je to priča. Ratni dnevnici i beleške 1912-1918“, sećanja na balkanske i Prvi svetski rat otrgnuta su od zaborava.
Publici će nova knjiga smederevskog publiciste Slavoljuba Šterića biti predstavljena u petak, 21. decembra u 18 časova u Muzeju u Smederevu. Na promociji će govoriti: Tatjana Gačpar, direktor Muzeja u Smederevu; dr Radomir Milošević, protojerej; Saša Nikolić, direktor kompanije Newpress d.o.o. Smederevo i Miroslav P. Lazić, viši kustos istoričar Muzeja u Smederevu.
Neumorni istraživač srpske vojne istorije 20. veka, potpukovnik Slavoljub B. Šterić, priredio je novu knjigu dnevnika i uspomena ljudi iz vremena balkanskih i Prvog svetskog rata. Knjiga nosi naziv !E moj sinko, duga je to priča. Ratni dnevnici i beleške 1912-1918!. Kako po stilu naziva tako i po samom konceptu ova knjiga predstavlja svojevrsni drugi tom ili nastavak priče započete sa prethodnom knjigom Ete tako je to bilo koju je autor priredio 2014. godine. Nova knjiga ratnih dnevnika potvrđuje potpukovnika Slavoljuba B. Šterića kao jednog od pionira istraživača Prvog svetskog rata u Smederevu i smederevskom kraju, jer su dosadašnje knjige postale nezaobilazna literatura u proučavanju zavičajne istorije u Velikom ratu.
Svakako prvi utisak u vezi nove knjige dnevnika i beležaka jeste da je voluminozna. Sam obim knjige, dakle njen kvantitet, šalje poruku o autorovoj ambiciji, ali i istraživačkoj marljivosti ili posvećenosti. Osim toga, ovde se ogleda i njegova oficirsko-patriotska etika utemeljena na pozitivnim tekovinama srpske vojničke tradicije, iz koje proizlazi namera da se ne zaborave ljudi uvučeni u vihor ratova od 1912. do 1918. godine, kao ni njihova iskustva o tome. Ovom prilikom ističemo i priređivačevo iskustvo u obradi dnevničke građe, koje je svakako bilo od velikog značaja u iščitavanju rukopisa različitog kvaliteta ili nivoa razumljivosti. Bez ove veštine urednika, publikovanje ovakve građe bilo bi upitno.
Poslednja istraživanja Slavoljuba B. Šterića, kao i veliki napori prilikom uređivanja građe i priređivanja knjige uspešno su okončani uprkos dugoj borbi sa teškom bolešću. Na žalost, autor nije poživeo da dočeka promociju svoje dugo očekivane knjige kojoj se toliko radovao. Ispunjavajući jednu od poslednjih želja Slavoljuba B. Šterića, promociju knjige ćemo ipak prirediti u godini kada se obeležava stogodišnjica završetka Velikog rata u ustanovi sa kojom je uvek imao dobru i plodonosnu saradnju. Biće to prilika da se setimo i njegovih prethodnih izdanja i još jednom mu odamo počast za izuzetan doprinos unapređenju saznanja o istoriji balkanskih i Prvog svetskog rata.
Slavoljub B. Šterić se rodio u Beogradu 1940. godine, gde su mu roditelji u to vreme živeli i radili. Pri kraju Drugog svetskog rata je sa roditeljima došao u Osipaonicu kod Smedereva. Posle osnovne škole završio je Gimnaziju u Smederevu, a zatim studije na Vojnoj akademiji u Beogradu. Oficirsku karijeru započeo je na aerodromu kod Skoplja. A onda, kako to sa profesionalnim vojnicima biva, usledile su česte promene prebivališta. Nakon dve godine službe završio je Školu raketnih jedinica protivvazduhoplovne odbrane i nastavio službu u Smederevu. Službovao je zatim u Vazduhoplovnoj akademiji u Zadru, a zatim na aerodromu u Prištini. U Beogradu je završio Komandno-štabnu akademiju RV i PVO. Učestvovao je, na lični zahtev, u građanskom ratu 1990/91. godine u istočnoj Slavoniji. Pri kraju karijere radio je u Smederevu i Požarevcu. Penzionisan je u Smederevu u činu potpukovnika.
Jedan je od osnivača i prvi predsednik Udruženja potomaka ratnika 1912-1918. Smederevo. Bio je pokretač i jedno vreme urednik glasila ovog udruženja – Glas potomaka. Naročito nakon penzionisanja, izuzetno aktivno bavio se proučavanjem zavičajne istorije sa težištem na balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu.
Objavio je više porodičnih hronika i četiri značajne knjige, od kojih se naročito ističu Smederevski boj 1914. godine i Borbe od Dunava do Vrbovca 1915. Kao priređivač i urednik objavio je dve knjige ratnih dnevnika, uspomena i sećanja, „Ete tako je to bilo. Ratni dnevnici 1912-1918“ i „E moj sinko, duga je to priča. Ratni dnevnici i beleške 1912-1918“.