Godine okupacije u Prvom svetskom ratu (II deo)

SMEDEREVO, 17. decembar 2018 – Glad, nemaština, maltretman okupacionih vlasti, internacije… Život u godinama pod tuđinskom čizmom u Smederevu samo je po zlu zapamćen.

Najgore je bilo u jesen 1915. i zimu koja je usledila, kada je zavladala nezapamćena glad, jer su okupatori, kako smo u prošlom nastavku opisali, odavde uzimali sve, od žitarica do stoke, i slali u centralu ili direktno na front.  Prva pomoć međunarodnog Crvenog krsta stigla je tek u proleće 1916. Za mnoge je to bilo kasno.

Ostalo je zapisano da je nemački etatni magacin u Smederevu, po popisu, u jednom momentu, raspolagao sa 1.200 grla stoke spremne za klanje. Nemci su to smeli, ne i Srbi; za njih je na snazi bila uredba o zabrani klanja stoke. Uvedeni su i takozvani „bezmesni dani“. O ovim danima Borivoje Stojanović iz Mihajlovca piše: „Dogovore se da kradom zakolju jednu svinju i razdele da svako uzme štogod za jelo… Dete koje je čuvalo stražu uđe u kuću i uzviknu: ’Idu Švabe!’ Pokupili su meso i pobegli kroz sporedni prozor. Švabe nisu znale u čemu je stvar pa su pripucali za njima, ali oni su daleko umakli. U međuvremenu, žene svaka uze po neku id slanine pa opaše ispod suknje, oko pojasa, i uzmu kudelju kao da predu. Dođoše Švabe, žene rade i još kobajagipevaju. Oni pogledaše i odoše. Uveče je sve razdeljeno na ravne delove“. *

Tako je bilo u selu, još gore je bilo u gradu. Koristeći se silom svoje vojske i policije, okupatori su već u proleće 1916. preuzeli najveća industrijska preduzeća, trgovine i banke i predali ih na upravlјanje krupnom austrijskom, mađarskom i nešto manje hrvatskom kapitalu. ** Smederevo je imalo mlinove, ciglane, vinske podrume… Okupacione vlasti su držale monopol nad trgovinom većine proizvoda široke potrošnje, uključujući tu i so, petrolej, šibice, cigarete i duvan uopšte. Malo je znao da je za vreme okupacije u Smederevu podignuta fabrika duvana, jedna od najsavremenijih u to vreme na Balkanu. Proizvodila je cigarete „Semendria“, ali i jedne zanimljivog imena – „Meine kleine Manojle“. Prilikom povlačenja Nemci su mašine demontirali, a zgrade onesposobili. ***

Treba li reći da su se u takvim okolnostima mnogi Smederevci okrenuli švercu, rizikujući drakonske kazne okupacionih vlasti – zatvor, ali da može biti i gore opominjao ih je neretko prizor na glavnom gradskom trgu. O tome šta je u Smederevu video svedoči i rumunski pisac Zaharije Stanku, koji je putujući Dunavom jedan dan ovde proveo. „Samo nekoliko koraka dalje od mene, na sredini trga dizala su se drvena vešala. Na svakoj strani vešala stražario je po jedan vojnik… Na vešalima je visilo njih petoro; dva muškarca, dve žene i jedan dečak od deset-dvanaest godina.“ ****

Ko su bile žrtve dželata koje Stanku video ne znamo, činjenica je da je Okružni sud, koji se tada nalazio u Smederevskoj Palanci,  dosudio od 1916. do 1918. više smrtnih kazni. Ipak, ovde treba reći da je, sudeći po za okupatorima ostaloj dokumentaciji, najveći broj na smrt vešanjem bio osuđen zbog razbojništava, a da je, po istim izvorima, u jednom slučaju smrtna kazna izrečena za dve osobe zbog napada na okupatorske vojnike.

Pored ogromnih ljudskih žrtava, kako je u prošlom nastavku napisano – broj stanovnika u Smederevu i okolnim selima je posle rata bio maltene za četvrtinu manji nego po predratnom popisu, i sam grad je pretrpeo ogromna razaranja. Od Smedereva su u ratnim godinama više postradali, po zapisima hroničara, samo Beograd i Šabac. Za četiri godine rata, posle brojnih bombardovanja, gotovo da nije bilo kuće koja nije bila oštećena. Najviše je ipak postradala Tvrđava. Prvo je bombardovanje 1915. nanelo ogromnu štetu, mnoge kule su od tada nakrivljene, eksplozija 5. juna 1941. ih je samo dokusurila, da bi potom, naredne godine, okupator  porušio mali zid oko Tvrđave i probio zidno platno kod ulazne kule – Dubrovačke kapije. Zatrpali su i kanal koji je spajao Jezavu i Dunav i postavili prugu do ložionice na Jezavi, koja i dan danas stoji, a kanal više nikada nije ponovo otkopan.

*, ***i ****  Rade Ranković „Smederevo i okolina u Prvom svetskom ratu“

** Miroslav lazić i Marko Stefanović „Smederevo u Velikom ratu“

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.