SMEDEREVO, 7. oktobar 2018 – Pozivanje telefonskog broja 192 je najčešće prvi, ali, nažalost, i poslednji znak da su odnosi u porodici prešli granicu, da više ništa nije isto, jer je nasilje takvo da žrtva jedinu zaštitu vidi u delanju policije.
U godini pre početka primene Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, od juna 2016. do juna 2017. godine, u Policijskoj upravi Smederevo, u čijoj su nadležnosti, osim Smedereva, i Smederevska Palanka i Velika Plana, evidentiran je 731 takav slučaj. U periodu od 1. juna 2017, dakle od donošenja Zakon, do 1. juna 2018. godine, na području Policijske uprave u Smederevu brojka se duplirala – 1.513 prijava događaja sa elementima nasilјa u porodici.
Za ovaj enormni rast ipak postoji logično objašnjenje, a koje, srećom, ne znači da se udvostručio broj žrtava nasilja u porodici, za Podunavlje.info objašnjava Saša Nikolić, portparol Policijske uprave u Smederevu.
– Evidentirano povećanje od početka primene Zakona objašnjavamo time što je njegovo donošenje pratio veći broj medijskih kampanja i apelovanja državnih organa, što je uticalo na promenu svesti kod žrtava, u smislu da se nasilje ne toleriše i da se svi slučajevi prijave – navodi Nikolić.
A takvih je za godinu dana u Smederevu bilo 881, u Palanci 295 i 337 u Velikoj Plani. To je, treba ponoviti, broj prijava policiji, onog pomenutog pozivanja broja 192, ali je od njih, kada se sve sabere, na kraju proizašlo 292 prijave za krivično delo nasilјa u porodici. Još je manje osuđujućih odluka, kojima su počinioci sankcionisani, o čemu je već bilo reči u jednom od prethodnih delova ovog serijala. Zašto je to tako, na tribini o nasilju o porodici objasnila je Snežana Milovanović, službenik Policijske uprave u Smederevu, jedna od 29, koji su, na području koje pokriva ova uprava, nakon obuke, dobili sertifikat za primenu Zakona.
– U Krivičnom zakonu, nasilje je u porodici je kao i svako drugo krivično delo; nije dovoljno da žrtva hoće samo nekog da prijavi,potrebni su dokazi, koji mogu da budu materijalni, fizički, a pošto je najčešće jedan od glavnih dokaza šta je žrtva izjavila,drugi budu posredni. Čak su i svedoci obično članovi porodice i onda se dešava da i žrtve posle izvesnog vremena odustaju i koriste svoje pravo da u krivičnom postupku ne svedoče kao bliski srodnici. I, ako nema drugih dokaza, onda se ili krivično delo odbacuje ili ne dolazi do presuđenja i to je vrlo teško – kaže Milovanović.
Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici uveo je novine u postupanju policijskih službenika u sprečavanju nasilјa u porodici i partnerskim odnosima, što je dalo mogućnost da policija reaguje i kada događaj nema elemente krivičnog dela koje je ovim terminom baš tako i označeno, kao nasilјe u porodici. Zakon predviđa i preventivni deo postupanja, izricanje hitnih mera na osnovu prethodne procene rizika, privremenog udalјenja učinioca iz stana i privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilјa i prilazi joj. Nadležni policijski službenik, na osnovu procene rizika, donosi naređenje kojim izriče jednu ili obe hitne mere.
Policija u proceni rizika, sada već ocenjuje da li je onaj koji je nasilje učinio spreman da ga ponovi, da li poseduje oružje, da bi ga oduzeli, da li koristi alkohol, droge…
Svaka prijava nasilјa u porodici evidentira se u policiji i po njoj se odmah postupa, na mesto događaja se šalјe policijska patrola. O svakom tom događaju sa elementima nasilјa u porodici i partnerskim odnosima obaveštava se nadležni javni tužilac, radi eventualne kvalifikacije postojanja elemenata krivičnog dela.
Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik, pojašnjavaju nam u policiji, traje 48 časova od uručenja naređenja, a sud je, na predlog nadležnog javnog tužioca, može produžiti za još 30 dana. U slučaju da izvršilac prekrši hitnu meru, policija ga odmah, uz prekršajnu prijavu, sprovodi nadležnom prekršajnom sudu, koji preduzima mere iz svoje nadležnosti i može mu se izreći kazna zatvora u trajanju do 60 dana.
A da bi se sve to i dogodilo, ponavljaju naši sagovornici, neophodno je prvo da se pozove taj famozni broj 192.
Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.