SMEDEREVO, 7. septembar 2018 – Nišlije su u Smederevu ovog četvrtka uveče još jednom pokazale da nisu bez razloga tu gde su u našem muzičkom svetu, još neku pa 40 godina. Otprašili su smederevski koncert kako dolikuje, razmenjeno je, kako je sam Gale primetio, mnogo pozitivne energije sa publikom. A ona, publika, bila je šarenolika, od tinejdžera, dvostruko mlađih od nekih pesama čije su refrene znali i horski pevali, do sedih glava, nekadašnjih rokera, koji su u svoje vreme povraćali na ovakvu muziku, a sada su cupkali u ritmu nota koje ih sećaju na mladost. Reagovali su podjednako na balade, jer poznato je da najbolja t’ga dolazi sa jug’, od „Na raskršu“, “Svetlane“ ili vazda politički spornih „Seoba“, pa do pola pop pola hard rokačina, koje su najvećma „Kerber“ i proslavile, kakve su „Ratne igre“, Borin „Čovek od meda“ ili „Mama, tata“, kojom su izašli na bis.
„Kerber“ je, kako je rečeno, pošteno oduvao bezmalo dva sata na smederevskom Gradskom trgu. Gale je, kao i uvek, bio na visini zadatka, u potpunosti je opravdao što ga neki zovu srpskim Plantom ili Koverdejlom, ne samo zbog frizure, uostalom u našega Rajka pogolema, bujnija kosa, druge boje a i kovrdžava. Za one koji ne znaju, on – Goran Šepa a.k.a. Gale, za neki dan puni 60 godina i, da se ne uvredi, još jedan je živi dokaz da „bez starca nema udarca“.
Na kraju, ne i najmanje važno, koncert u četvrtak je bio prijatna promena, čak i da nije drugog bilo, utoliko što su Smederevci bili u prilici da čuju nešto kršteno ozvučeno, gde nisu potrebni titlovi da bi se razaznao tekst pesama, gde se svaki instrument čuje kako i koliko treba, da ne bude, kao što se dešava kad se amateri dohvate miksete, da su neki džabe izlazili na binu. Naprotiv, zvučalo je baš na nivou, naravno, onom koji ovaj prostor dozvoljava, bar na mestu na kome je bio ovaj što piše.
I, za bis, publike je, još jednom da se na nju vratimo, bilo u impozantnoj količini, što je takođe pozitivno. Ono, pitanje je koliko bi ih došlo da su morali da kupe kartu, mufte i sirće slatko, a Smederevci su poznati da se za ovakve stvari ne mašaju lako za buđelar. Baš zbog toga je sve zaslužilo još veći plus; izvesti stanovnike Smedereva raznih uzrasta u tom broju na nešto što nije, ’ajd’ da budemo fini, „šundoliko“ zaista je uspeh i vredno hvale. Šteta samo što je to bilo to, toliko za ovu „Jesen“ što se roka tiče, nema više, jer sad sledi… „A sada nešto savim drugačije“, što bi rekli u Monti Pajtonu.