Site icon podunavlje.info

Slučaj „rampa“: Od polubranika do ništabranika i nazad

MALA KRSNA/BEOGRAD, 8. jun 2018 – U ponedeljak ujutro su nam čitaoci javili da je polomljena rampa, polubranik, na mestu gde pruga prolazi preko državnog puta drugog A reda u Maloj Krsni. S obzirom na frekventnost tog puta, koji vodi ka Velikoj Plani, Jagodini pa sve dole do Leskovca, postavilo se pitanje bezbednosti. Pošto ni posle dva dana rampa, taj polubranik kako se to stručno zove, nije bila popravljena, potražili smo odgovorne. Ispostavilo se, ni malo lak posao. Policija nam reče da nema veze s tim, nije odgovorna ni saobraćajna inspekcija, nisu ni Železnice Srbije, onako generalno, za polubranike je, njihovo postavljanje i održavanje, zaduženo pre tri godine formirano preduzeće Infrastrukture Železnice Srbije. Kako ne nađosmo broj telefona za kontakt, poslasmo mejl i sinoć, četvrtak u 20:42,  stiže odgovor. Zanimljivo štivo, pa ga prenosimo u celosti.

„Na navedenom putnom prelazu 3. juna 2018. godine u 7.55 sati, dogodila se saobraćajna nesreća, u kojoj su učestvovala dva drumska vozila.

Iako železnica uopšte nije bila učesnik ove saobraćajne nesreće, niti se ona na bilo koji način ticala železničkog saobraćaja, u udesu dva drumska vozila uništena je desna elektro postavna sprava i putni signal.

Tom prilikom je na lice mesta izašla i policija.

Radnici ’Infrastrukture železnice Srbije’  u najkraćem roku zamenili su uništenu elektro postavnu spravu i putni signal.

Uređaj je ispitan i pušten u redovan rad 6. juna 2018. godine u 21.00 sat, od kada ispravno i nesmetano funkcioniše.

Dakle, za navedeno oštećenje putnog prelaza ’Infrastruktura železnica Srbije’ ne snosi nikakvu odgovornost, a službe naše kompanije su u najkraćem roku zamenile oštećeni uređaj.

I pored navedenog oštećenja uređaja putnog prelaza, bezbednost saobraćaja na ovom mestu nije bila ugrožena. Naime, na putnim prelazima koji ne rade, propisane su procedure koje železničko osoblje striktno poštuje, uz pojačan oprez i odgovarajuću signalizaciju. Svo železničko osoblje koje učestvuje u organizaciji železničkog saobraćaja na ovom delu pruge pismenim putem i na dokazani način obaveštava se da je putni prelaz u kvaru.

To znači da se železnička kompozicija na ovim mestima, prema utvrđenim procedurama, zaustavlja pre putnog prelaza, zatim dugim zvučnim signalom upozorava na nailazak voza i tek kada se mašinovođe uvere da na pruzi nema drumskih vozila, prelaze  preko putnog prelaza najmanjom mogućom brzinom. Tek kada voz prođe preko putnog prelaza, nastavlja vožnju punom brzinom. Na taj način železnički saobraćaj se redovno i bezbedno odvija i na putnim prelazima na kojima su branici ili polubranici u kvaru i ne rade“, stoji u odgovoru.

Po pročitanju ovog odgovora, nameće se nekoliko zaključaka:

  1. Železnica „nije bila učesnik“ u lomljenju polubranika, ali je pokazala dobru volju da ga opravi „u najkraćem roku“.
  2. Taj „najkraći rok“ je tri i po dana, pa ko živ ko mrtav.
  3. Srećom, postoji procedura, da ne bude mrtvih, kako ste mogli da pročitate, vozovi usporavaju i zaustavljaju se na mestu gde su rampe polomljene ili pokvarene.
  4. Da li pri tom i kasne manje je važno.

Pa, dobro, reći će neko, nismo mi Japanci, pa da ministar(ka) saobraćaja podnese ostavku a mašinovođa izvrši harakiri kad voz kasni 5 minuta. Uzgred, to je mit, nije bilo nikad, tvrde Japanci. Jer, u Japanu se veoma retko dešava da vozovi kasne, ali kada se to desi, kondukter u vozu šeta okolo i lično se izvinjava svakom putniku. Ukoliko je to tih famoznih pet minuta, on svakom od putnika da potvrdu – „Dokaz o kašnjenju“, kako bi oni mogli to da pokažu svom šefu na poslu ili nastavniku u školi i tako dokažu da nisu krivi što kasne.

Kod nas bi se na mejl sa odgovorom načekali, tri i po dana je trebalo i da se rampa popravi, ali nismo mi, rekosmo već, Japanci pa da se zbog toga sekiramo.

Exit mobile version