Najlepše stranice Četvorojevanđelja

SMEDEREVO, 2. mart 2018 – Nova izložba u Muzeju u Smederevu „Najlepše stranice Četvorojevanđelja iz pera Svetozara Pajića Dijaka“ predstaviće publici od ponedeljka jedan segment iz bogatog opusa plodnog novosadskog umetnika Svetozara Pajića Dijaka. Na svečanosti otvaranja nastupiće muzička grupa „Đurđevke“ iz Smedereva, a posetiocima će se obratiti direktorka Muzeja u Smederevu Tatjana Gačpar i autor izložbe. Izložba će biti postavljena do 10. aprila 2018.

Svetozar Pajić Dijak je rođen 1955. godine u Novom Sadu. Profesionalno se bavio marketingom sve do 1991. godine, kada se potpuno okreće svetu umetnosti. Stalan je član Udruženja likovnih umetnika primenjene umetnosti i dizajnera Srbije, Beograd (ULUPUDS), sa priznatim statusom samostalnog umetnika. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada; godine 2014. je dobio prestižnu nagradu za životno delo ULUPUDS-a za celokupno stvaralaštvo, a godine 2017. Povelju sa zlatnikom „Kapetan Miša Anastasijević“.

Od najranijih dana je svoju kreativnost i sklonost ka tehnici izražavao je u avio-modelarstvu, brodo-modelarstvu, fotografiji, duborezu, vajanju, slikanju, dizajnu, kaligrafiji…

Prvi ciklus je posvetio slikanju ambijentalnih motiva vojvođanskih gradova i rodnom Novom Sadu, u kombinovanoj akva-tuš tehnici. Svetozar je za svoj rad na promovisanju ambijentalne kulture gradova Vojvodine i Novog Sada nagrađivan sledećim nagradama: Diploma „Zlatno slovo“, sa bronzanom medaljom za razglednice Novog Sada, Diploma za uspešan nastup na međunarodnoj izložbi ART-EKSPO, Priznanje za višelisni kalendar sa motivima Novog Sada.

Drugi ciklus započinje posle niza zapaženih izložbi, 1998. godine, prepisivanjem Zakonika cara Stefana Dušana, u tri primerka: dva na starosrpskom, na patiniranoj hartiji i pergamentu i jedan, transkribovan na savremeni srpski jezik, na patiniranoj hartiji u istom maniru i stilu.

Prilikom boravka u manastiru Hilandar otkriva lepotu pisane reči u starostavnim knjigama i nadahnuto kreće sa izučavanjem srednjevekovne rukopisane baštine srpskog naroda koja se nalazi u knjižnoj riznici manastira. Zadivljen lepotom o kojoj se malo govori a još manje zna, kreće u težak prepisivački poduhvat na način starih prepisivača (dijaka). Tako nastaje 47 najlepših početnih stranica Četvorojevanđelja. Slede prepisi: Otkrovenje Jovanovo, Karejski tipik Svetog Save, Mali molitvenik…

„Stekavši potrebnu veštinu rukopisanja i crtanja iluminacija“, Svetozar Pajić Dijak se sam, bez ikakve novčane nadoknade ili pomoći neke srpske institucije, upustio u životni poduhvat danonoćnog kaligrafskog prepisivanja Miroslavljevog jevanđelja – uvrštenog od strane UNESCO-a u 12 najpepših rukopisanih knjiga sveta. Nabavljao je posebno štavljene kože-pergamente, pravio pomagala najpribližnija alatu starih majstora, pisao guščijim perima, baš onako kako su nekada, pre hiljadu godina, radili kaligrafi. Pajić Dijak je ostavio po strani sve druge poslove, pa čak i one od kojih porodica živi. Monasi bi rekli: „Kad dobiješ priziv da nešto ugodno Nebu uradiš, sve drugo se u stranu stavlja, čak i hleb nasušni od kojeg se živi…“ ( reči pokojnog jeromonaha oca Galaktiona iz manastira Kovilj).

Važno je napomenuti da je Svetozar Pajić Dijak stvarao dela trajne vrednosti u najvećim srpskim svetinjama, uz istovremene prikaze manastira Fruške Gore, manastira Hilandar i manastire Kosova i Metohije. Na gostoprimstvo naših manastira Svetozar je uzvratio brojnim monasima i monahinjama nesebično im prenoseći svoju umetničku prepisivačku veštinu.

Cilj stvaralačkog rada i svih napora Svetozara Pajića Dijaka je da prikaže svom narodu sopstvenu kulturu pismenosti i nenadmašnu lepotu srednjevekovnih rukopisa i minujatura.

Pajić se bavi i primenjenom umetnošću, stvarajući predmete na koje prenosi kaligrafske zapise. Tako su nastale prve srpske monaške kopče, znaci manastira…

Pored ovih značajnih ciklusa nastalo je mnogo individualnih kaligrafskih radova na srpskom, grčkom, arapskom, italijanskom, ruskom…

Za svoj rad na kaligrafskom prepisivanju Jevanđelja dobio je od brojnih srpskih manastira Blagodarnice, Zahvalnice i Gramate:  Končul, Sopoćani, Zočište, Sveti Arhangeli, Đurđevi Stupovi, Pećka Patrijaršija, Hilandar… Takođe i od Ministarstva prosvete Republike Srbije, kao i od svog Udruženja ULUPUDS-a.

Na sajmu ART-EKSPO u Novom Sadu je za prepis Miroslavljevog jevanđelja dobio prvu nagradu „Zaharije Orfelin“, za najlepšu knjigu.

Svetozar Pajić Dijak je od 1991. godine do danas imao više od 50 samostalnih izložbi i više od 15 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Sve izložbe je radio uz blagoslov mnogih visokih crkvenih verodostojnika Srpske pravoslavne crkve.

Izložba u Muzeju u Smederevu pod nazivom „Najlepše stranice Četvorojevanđelja iz pera Svetozara Pajića Dijaka“ biće otvorena u ponedeljak 5. marta 2018. godine u 19 časova. Ulaz je slobodan.

Prezentacija kompletnog umetničkog rada može se videti na internet adresi: www.kaligrafija-srbija.com.

 

 

Skorašnji članci