SMEDEREVSKA PALANKA, 22. novembra 2017 – Kada je prošlog četvrtka Privredni sud u Požarevcu proglasio pokretanje stečajnog postupka za Fabriku šinskih vozila „Goša“ u Smederevskoj Palanci to je praktično značilo da su svi do tada tu zaposlenih ostali bez posla. To im je već sutradan i zvanično saopštio stečajni upravnik Aca Mitić, koga su, za razliku, od samo nekoliko dan ranije novoimenovanog direktora, radnici pustili u fabriku.
Ono što sve najviše zanima, pogotovo radnike, jeste – šta sad biva, čemu da se nadaju? Stečajni upravnik objašnjava da stečaj može da ide u dva pravca; da se usvoji plan o reorganizaciji, da se onda stečaj obustavi, ili će, ako niko ne podnese takav plan u zakonskom roku, biti doneto rešenje o bankrotstvu, imovina će se prodati da bi se namirili poverioci. Koja je varijanta verovatnija?
Mitić kaže da je nezahvalno prognozirati, jer i ako se podnese plan on mora da bude usvojen od ostalih poverilaca. Smatra, kaže još i to, da je stečaj, posle svega, bio jedini izlaz za fabriku.
Da je stečaj bio jedini izlaz radnici se baš i ne slažu. Uostalom, pola godine su štrajkovali da bi dobili svoje pare, dugove nastale za vreme dok je slovačka firma ŽOS bila vlasnik, a onda je, u poslednjih nekoliko meseci, ugovoreno i predugovoreno više poslova, čak su i plate počeli relativno uredno da dobijaju.
Po rečima Milana Vujčića, prvog čoveka ASNS-a u „Goši“, i dok je štrajk trajao predsednika štrajkačkog odbora, zaposleni su, u međuvremenu, angažovali advokate, da pokušaju da obore odluku suda o stečaju, jer ima, kako kažu, proceduralnih propusta.
Da sve bude zanimljivije, i bivši direktor, onaj koga radnici nisu puštali u fabriku, uložio je žalbu, po istom osnovu.
Ako ne bude ništa od žalbe sudu, radnici su, kažu, spremni da opet krenu u Beograd, ovoga puta ne pred Vladu nego pred zgradu Predsedništva.
Inače, poslove koji su u toku, milionskih vrednosti u evrima, one od kojih su se radnici nadali da će se namiriti i da će, u krajnjoj liniji, to biti za njih, i njihove proizvode – vagone, svetlo na kraju tela, nije ugovarala „Goša“. To je činila druga firma, koju je prethodni vlasnik Slovak osnovao sa hiljadu dinara kapitala! Tu se ne završava, objašnjava stečajni upravnik, on je tu firmu preneo jednoj direktorki, a vlasnik je potom postao jedan od direktora… Dodaje još da eventualni podnosilac plana za reorganizaciju, postupka kojim bi se izbegao stečaj, mora da bude ozbiljna firma, jer nisu samo „Gošini“ dugovi milionski, i vrednost fabrike i mogućih poslova je takva. I kudikamo veća. Zašto i kako je onda završila u stečaju – i na to se čeka odgovor. Formalno, to je urađeno zbog duga od 400 hiljada evra koji je izvesna zemunska firma, osnovana pre nekoliko meseci, otkupila od bivšeg slovačkog vlasnika. A stvarno? Pitanje od nekoliko miliona evra. Najmanje.