SMEDEREVO, 3. novembar 2017 – Na ušću Jezave u Dunav, ovog petka u podne, na mestu gde se prošle godine na ovaj dan prevrnuo teretni brod „Beograd 10“ i sa sobom u smrt povukao zapovednika Milana Brzakovića (35) i mašinistu Nikolu Kosovca (49), okupila se njihova rodbina i prijatelji – lađari. Održali su pomen i u Dunav položili venac na pojasu za spasavanje.
Spasa za njihove najmilije, te noći između 3. i 4. novembra prošle godine, nije bilo. I danas se pitaju zašto – i ko je kriv. Nikolino telo je pronađeno dva dana posle potapanja, a zapovednik Milan se i dalje vodi kao nestao. Njega nisu našli ni ronioci ni rodbina koja, ne mireći se nalazima istrage, nije prekidala potragu.
Nalaz veštaka, po kom je do prodora vode u trup i potom prevrtanja broda došlo „zbog zamora materijala“ rodbini i lađarima ne deluje uverljivo. Naprotiv, smatraju da je čitava istraga vođena sa jedinom namerom – da se ne nađu pravi krivci već da se sve svede na tehničku grešku i „ljudski faktor“. A taj, ljudski faktor, kako kažu, ispostavlja se da su njihovi sinovi, otac, drugar… S tim se ne mire, kažu, tražiće istinu do kraja.
Mada u nalaza veštaka stoji i da je oplata brodskog trupa bila u izuzetno lošem stanju, i da je tovarni prostor imao oštećenja, Više javno tužilaštvo u Smederevu, pred kojim je bio i još uvek je ovaj slučaj, dalje od toga nije išlo.
Brod, star više od 50 godina, bio je na kontrolnom pregledu samo nekoliko dana pre kobne plovidbe i dobio je urednu dozvolu. Kolege nastradalih su mišljenja da teretnjak, vrlo moguće, i nije bio pred nadležnima za odobravanje dozvole za plovidbu, a da se sve zataškava kako niko ne bi morao da odgovara.
Iako su se najavili, na pomenu brodarima nije bio niko iz PIM „Ivan Milutinović“, čije je vlasništvo potonuli brod i čiji su zaposleni bili dvojica nastradalih lađara.