Site icon podunavlje.info

Radnici „Godomina“ odlučni da idu do Strazbura

SMEDEREVO, 16. oktobar 2017 – Ni posle 12 godina, koliko je prošlo od kako je Poljoprivredni kombinat „Godomin“ otišao u stečaj, bivši radnici ovog nekadašnjeg giganta agro industrije nisu uspeli da regulišu nenamirena dugovanja. Poslednju ratu obezvređenih plata su dobili pre dva meseca, ne i kamatu. Zbog toga su se ovog ponedeljka ponovo okupili, kako sami kažu „oni koji su preživeli“ jer od oko 700 radnika njih više od 100 neće dočekati pravdu.

– Iscrpli smo sva prava sredstva, bili smo i na Ustavnom sudu, ako ne ispune ove naše minimalne zahteve, makar kamatu da nam daju, idemo u Strazbur. Očekujemo da nam ponude neko rešenje kao i svim drugim firmama, da dobijemo barem socijalnu pomoć iz sredstava stečajne mase, od onoga što je prodato, invalidima da se poveže radni staž i da dobiju zarađene plate, kojih su morali da se odreknu da bi otišli u penziju. Kao što vidite, mnogo je vremena prošlo, 12 godina, sve nas je manje. Došli smo u poziciju da se sada borimo ne samo za nas nego i za porodice naših preminulih kolega – kaže Vitomir Milojević, jedan od onih koji za sve to vreme nije prestajao da se bori.

– Koliko ovo traje ko zna koliko će nas još da umre. U junu smo dobili konačno poslednju ratu zaostalih plata, ali ne sa kamatom za tih 12 godina. A te pare su u međuvremenu toliko obezvređene… Kamata, ona koju zakon baš zbog toga propisuje, maltene je ista koliko i dugovanje, oko 1.500 do 2.000 evra po radniku – objašnjava Čedomir Dželetović, jedan od njih stotinak koji se dok čekaju penziju još uvek vode kao „bivši radnici bivše firme“.

Nisu ništa bolje prošli ni oni koji su dočekali penziju. Zbog svega što se dešavalo sa Kombinatom imali su minimalne osnovice. Ipak, u najgorem položaju su invalidi rada, koji su u trenutku kada je proglašen stečaj bili zaposleni u radionici. Zbog specifičnosti njihovog statusa, njima je tada rečeno da potpišu da se odriču potraživanja za zaostale zarade da bi dobili invalidske penzije. Većina je poslušala i…

– Odredili su mi penziju od 4.000 dinara! Posle 12 godina i svih tih povećanja imam  manje od 13.000. Ni onda nije moglo da se živi sa tih 4 hiljada, a sada još manje sa ovih 13, a to je jedna najvećih penzija od svih ovih ljudi koje ovde vidite – pokazuje na njene sapatnike Mladenka Mitrović.

– Na birou sam 12 godina, neće da me primi niko, imam 54 godine, traže mlađe. Da li ću ja da doživim penziju – pita se Olgica Spasić, nekada kuvarica u jednom od ugostiteljskih objekata kojim je „Godomin“ raspolagao.

Knjigovodstvena vrednost „Godomina“ uoči stečaja bila je 17,3 miliona evra, a dug zbog koga je kombinat ovako završio bio je 10 miliona! Osim, bukvalno, hiljada hektara zemlje, „Godomin“ je, između ostalog, imao i dva velika vinska podruma, ogromnu tada modernu hladnjaču, radionicu za ambalažu, semenski centar, više od 140 traktora, kamione, mašine, tri restorana, jedan motel, odmarališta u Portorožu i Crikvenici…

– Samo do ta dva odmarališta, to je nekih 4-5 miliona evra najmanje, sve je moglo da se reši. Moglo je tada sve da nam se isplati i još da se kupi mehanizacija, da nastavimo da obrađujemo tu zemlju, ali nekom to nije išlo u račun – kaže Čedomir Dželetović, insistirajući, baš kao i njegov kolega Milojević, da nije u pitanju nikakav politički skup, jer se ovih dana lako sve za to proglasi. Kako kažu, podjednako su kivni i na „crvene“ pod kojima je sve počelo, i na „žute“, za čije vladavine je firma otišla u stečaj, i na sadašnje „svetlo plave“, ponovo sa „crvenima“ u kombinaciji. Za ove dve decenije, koliko traje njihova agonija, taj krug u bojama se zatvorio.

Radnici su ovog ponedeljka sakupljali novac, da njihova delegacija ode u Beograd, ali ovoga puta ne u ministarstva ili Vladu nego za angažovanje advokatske kuće koja će ih zastupati „do Strazbura“.

Exit mobile version