VELIKA PLANA, 22. jul 2017 – Povodom 200 godina od smrti Karađorđa Petrovića, u Velikoj Plani se od 23. do 28. jula održava manifestacija „Voždovi dani – u slavu velikog vožda“.
Počinju u nedelju, okupljanjem učesnika likovne kolonije „Pokajnica 2017“, a nastavljaju se u utorak, kada će u 20 časova, u Velikoj sali CZK „Masuka“, biti izvedena prestava „Via Doloris“
U sredu 26. jula, na sceni u Radovanjskom lugu biće premijerno izvedene predstava
„Preipitanie života i dela Crnog Đorđija – Karađorđija“, sutradan je i naučni skup o liku Karađorđa u srpskoj književnosti, a u petak je promocija radova sa nedavno takođe u Plani održanog naučnog skupa koji je za temu imao Karađorđa i njegovo nasleđe u srpskoj istoriji.
Karađorđe će u srpskoj istoriji biti zapamćen ne samo kao inicijator i vođa Prvog srpskog ustanka već i po svojoj tragičnoj smrti i činjenici da je njegovo telo bilo čak četiri puta sahranjivano Davne 1817. godine Karađorđe se, posle tri godine izgnanstva, tajno vratio u Srbiju. Na preporuku svog kuma, narodnog starešine Vujice Vulićevića, utočište je našao u selu Radovanje, koje je pripadalo Vujičinom upravnom području. Karađorđe nije slutio da mu je kum deo zavere za njegovo tajno pogubljenje, čiji je idejni tvorac bio knez Miloš Obrenović, koji je strahovao da će mu Karađorđev povratak ugroziti vrhovnu vlast. U rano jutro 13, odnosno 26. jula po novom kalendaru, na praznik arhangela Gavrila, zaverenici su sekirom usmrtili usnulog Karađorđa. Pošto mu je glava odvojena od tela, poslata je sultanu u Carigrad, ne bi li se steklo njegovo poverenje i naklonost. Telo je zakopano u Radovanjskom lugu, pod jednim hrastom, gde je urezan znak krsta. Docnije će Karađorđevo telo biti više puta premeštano i sahranjivano, dok najzad ne nađe mir u dinastičkoj zadužbini Karađorđevića, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu. U međuvremenu, prvobitno grobno mesto Karađorđa je obeleženo (1845), a danas sadrži mermernu ploču sa tekstom, veliki drveni krst i gvozdenu ogradu.
