SMEDEREVO, 7. jun 2017 – Sednica Skupštine grada Smedereva zakazana je za 8. jun, posle gotovo tri meseca od održavanja prethodne (fali devet dana), a na dnevnom redu je ukupno 28 tačaka sa čak 53 podtačke.
Uzgred, dnevni red do ponedeljka nije dostavljen novinarima, što samo potvrđuje da lokalnoj vlasti javnost u radu nije preterano bitna. Onda je stigao kompletan materijal za sednicu, u elektronskoj formi, kompresovan ima ni manje ni više nego 1,2 GB! Čak se zagrcnuo i Gugl drajv, sa koga su novinari to preuzimali, izašlo je ono čuveno: Ups! Na kraju su skinuli s klauda, koliko je da je, srećom pa nije više papir, bilo bi kila i kila.
Ovako obiman dnevni red sa vrlo važnim temama za život građana Smedereva (aktuelna pitanja iz oblasti finansija, društvene, privredne i poljoprivredne sfere, uz mnoštvo predloženih odluka značajnih za funkcionisanje grada) u Smederevu je odavno praksa. Otprilike, funkcioniše po sistemu “vladajuća stranka se već dogovorila sa koalicionim partnerima o svim predloženim temama, pa je sednica Skupštine grada samo mesto verifikacije”. Da li takav pristup obesmišljava skupštinski rad, demokratski dijalog, argumentovani pristup rešavanju pitanja od najveće važnosti za građane, poreske obveznike?
Kada vladajuća stranka sa svojim koalicionim partnerima insistira na činjenici da ima većinu u Skupštini grada, pa valjda pretpostavlja da im je upravo ovakvo skupštinsko ponašanje i dozvoljeno. Zaboravljaju činjenicu da je stranka na vlasti osvojila tridesetak hiljada glasova, što je otprilike i toliko procenata, podeljeno sa hiljadu, od ukupnog broja građana sa pravom glasa. Dakle, velika većina birača nije podržala takvu političku opciju, pa samim tim i ovakav parlamentarni rad, koji se svodi na aminovanje takozvanih “rampaša” (prethodno već dogovorenih odluka u uskom stranačkom krugu). Tu činjenicu ne apostrofira ni opozicija, verovatno zaokupljena svojim stranačkim problemima i interesima. Nažalost, sa druge (ili treće) strane je građanski aktivizam u čitavoj Srbiji, ne samo u Smederevu, veoma nizak, pa je vladajućoj stranci i koalicionim partnerima, verovatno, znatno lakše da se na ovakav način obračunavaju sa neistomišljenicima i sprovode u delo podelu kolača (budžeta) po stranačkoj meri. Utoliko je potreba za izmenama izbornog procesa, a posebno za aktivnijim političkim angažovanjem građana, još veća.
Danas u Srbiji, prema najnovijim podacima Cesida, manje od dva posto anketiranih je aktivno u političkim strankama, dok je 85% onih koji nisu članovi stranaka. Slična je situacija kod sindikalnih, profesionalnih i verskih organizacija, tako da ne čudi da se građani ne angažuju u većoj meri u političkom životu, zato što su izgubili poverenje u političke stranke (25%) ili u političare (22%). Onda je krajnje očekivano da ispitanici u velikom broju smatraju da, od onih koji su već angažovani u političkom životu, većina (56%) to radi u očekivanju lične koristi. Ovde podsećamo da je na predsedničkim izborima izlaznost bila 54,3%. Na pitanje šta ih je motivisalo da na izborni dan ostanu kod kuće, 43% je navelo kao razlog nezainteresovanost za politiku i izbore, dok 17% smatra da su izbori unapred odlučeni, a 12 odsto je reklo da ih kandidati nisu ubedili da treba da ih podrže. Veoma važan, ili indikativan podatak je da su mediji u poslednjoj kampanji ocenjeni prosečnom ocenom 2,57, odnosno samo 15% ispitanih građana veruje medijima. Na kraju ovog ispitivanja Cesida, dolazimo do pada poverenja u sve institucije, a naročito kod Vlade Srbije, gde je ove godine zabeleženo prvi put da je veće nepoverenje od poverenja u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu – u Vladu Srbije nema poverenje 38, a ima poverenje 33% ispitanika. Drastičan pad poverenja beleži se naročito kod Narodne skupštine Republike Srbije, 44 odsto nema poverenja (2015-35%, 2016-38%) a 25% ima poverenja.
Zbog svega pomenutog, regionalni informativni portal Podunavlje.info želi da podseti da u procesu političke komunikacije učestvuju tri strane: akteri vlasti, mediji i građani, odnosno politička javnost. Stepen njihove uključenosti u političko komuniciranje određuje i način funkcionisanja celokupne politike u jednoj zemlji, naravno i u jednom gradu koji je njen deo.