SMEDEREVO, 24. april 2017 – U znak sećanja na dan kada je pre 150 godina knez Mihailo III Obrenović „pokajao“ Smederevo održano je javno predavanje na mestu gde se ovaj događaj odigrao – na ulazu u Smederevsku tvrđavu.
Tačno u podne, baš u čas kad se to zbilo tog 24. aprila 1867. godine, u smederevskoj Tvrđavi je obeleženo sećanje na dan kada su pre 150 godina Turci napustili ovu varoš, kao poslednji veliki grad u Srbiji u kome su imali vojsku. Komandant turskog garnizona predao je tada ključeva grada Smedereva izaslaniku kneza Mihaila Obrenovića, srpskom majoru Ljubomiru Uzun-Mirkoviću, unuku čuvenog Uzun Mirka.
Zanimljiv je razlog zbog koga su se Turci zadržali u Smederevu šest dana duže no u Beogradu. Naime, u Smederevu je turska posada imala veću količinu provijanta, hrane i prepečenog hleba, koju su morali da rasprodaju pre odlaska, pa se zbog toga, navodno, kasnilo sa evakuacijom.
– Primopredaja grada izvršena je u podne, kada je kompletan garnizon sa 380 turskih nizama i oficira otplovio lađom „Deligrad“ iz Smedereva. Dok su oni odlazili svirala je vojna muzika, a slavlje u gradu se nastavilo do kraja dana – objašnjava Miroslav Lazić, viši kustos smederevskog Muzeja, koji se bavio ovom temom i održao prigodno predavanje okupljenim Smederevcima na obeležavanju godišnjice.
Smederevo je tada imalo 3907 stanovnika. Nekoliko godina ranije odavde je ispraćeno tursko stanovništvo, njih oko 500, ali su ostali ovi u garnizonu, na koje su se Smederevci stalno žalili Mihajlu, da ih maltretiraju i da se po gradu bahate. Sve do tog 24. aprila 1867. kad su otišli zanavek. Turci su tada usput pokupili i posadu u Fetislamu, njihovoj utvrdi u Kladovu, poslednje vojnike koje su imali u Srbiji.
Posetioci Smedereva i Tvrđave, nažalost, o svemu ovome mogu da saznaju tek ako se zapute u zgradu Muzeja. Kulu na kojoj je bio natpis, a koji je dao da se izradi knez Mihajlo u sećanje na ovaj događaj iz 1867. i „pokajanje“ Smedereva od pada 1459. godine pod Turke, srušili su Austrijanci 1916. kada su proširivali prugu. Povodom stogodišnjice, 1967. godine, postavljena je spomen ploča, ali je bronza bila isuviše veliko iskušenje za sakupljače sekundarnih sirovina. Nestala je pre nekoliko godina, a na zidinama Tvrđave još uvek stoji prazno mesto gde je bila.