Site icon podunavlje.info

Lovni zločin

 

SMEDEREVO, 12. februar 2017 – Nasukavanje kitova na Novom Zelandu izazvalo je zabrinutost u celom svetu. Malo ko, i u Srbiji, ostaje ravnodušan prema dramatičnoj sudbini ovih dobroćudnih sisara. Međutim, koliko smo zaista zabrinuti za zaštićene vrste “u našoj avliji” i šta konkretno činimo na njihovoj zaštiti i spasavanju.

Građanin Slaviša Šošić, koji za sebe kaže da je samo savestan građanin i veliki ljubitelj prirode, preko društvenih mreža prijavio je ilegalni odstrel zaštićenih vrsta ptica, dva mišara, u ataru Osipaonice.

„U pitanju je vrsta jastreba, mišara, koji je na crvenoj listi zaštite i za čiji su odstrel predviđene drakonske kazne. To je nehumano. To nije lov, već zločin prema ovim zaštićenim vrstama”, kaže Šošić.

On podseća da su čak i krtice i svrake zaštićene zbog malog broja preostalih živih jedinki i dodaje da svake godine lovci, ili oni koji sebe tako nazivaju, nekontrolisano ubijaju mnoge zaštićene i ugrožene vrste, poput sokolova, kobaca i drugih ptica.

“Krenu u lovište da hrane divljač, pa misle kad su već tu, daj nešto da ubiju.“

Šošić navodi da su na njegovom jasenu, visokom oko 20 metara, ptice obitavale preko zime i po izmetu se moglo videti da se hrane isključivo glodarima, miševima, pacovima, voluharicama. Prema njegovim tvrdnjama, jedan par takvih ptica uništi na stotine, pa i hiljade glodara, koji bi napravili štetu poljoprivrednicima od više hiljada evra.

„Miševi su se razmnožili, truju se fazani, vrane. Takođe su ugrožene i njive tih, nazovi lovaca. Pribegavaju i hemijskim sredstvima, umoče kukuruz u mesurol (insekticid) i ostave na njivu. Video sam po desetak uginulih vrana i fazana. Lovci se time još i hvale, a to je trenutna smrt za ove ptice.“

On kaže da se uništavaju i jazavci, navodno zbog čudotvornih svojstava jazavčeve masti, i izražava sumnju da sada uopšte ima jazavaca u tom kraju. Posebna priča je, prema njegovim navodima,  što mnogi „lovci“ imaju oružje za koje ne poseduju dozvolu.

„Poneo sam ova dva ubijena mišara u smederevsku policiju, želeći da prijavim zločin protiv zaštićenih vrsta ptica. Dežurni mi je rekao da oni nisu nadležni i uputili su me u policijsku ispostavu u Maloj Krsni. U međuvremenu sam objavio na društvenim mrežama, javili su se iz Udruženja za zaštitu ptica iz Novog Sada i alarmirali Republičkog inspektora za zaštitu životne sredine”, objašnjava Šošić.

Prema njegovim rečima, inspektor je preuzeo odstreljene ptice i odneo ih u Institut za veterinu gde će biti izvršena obdukcija. Pošto je reč o strogo zaštićenoj vrsti, nakon nalaza obdukcije, biće preduzete zakonom predviđene mere, a protiv odgovornih podnete prijave, dodaje Šošić.

On tvrdi da lovni zločin traje godinama i ocenjuje da to govori najviše o nama kao društvu, “onome što poneseš iz porodice”.

„Drugačije sam vaspitavan, da volim prirodu koja nas okružuje, a ne da je uništavam. Pre tridesetak godina doneo sam u nedrima ranjenog sivog sokola iz njive kod Morave i išao čak u Lozovik kod najboljeg veterinara u okolini da ga operiše. To su plemenite ptice. Ne razumem kakvo je uživanje ubijati ih.“

Prema podacima Prirodnjačkog centra Srbije, orao mišar (Buteo buteo Linnaeus, 1758) je strogo zaštićena vrsta Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

Kod ljudi mišar prolazi slično kao i lisica. Svaku grešku mu teško zameraju, a korist koju nam donosi redovno potcenjuju. Lovci ne vole mišara zato što, isto kao i lunje, jede jaja divljih pataka i drugih lovnih ptica. Ipak, njegova glavna hrana se sastoji od raznih vrsta glodara, gmizavaca, vodozemaca i insekata, tj. životinja koje su za ljude jako štetne ili ih, kao što je žaba, ima toliko da se gubitak od nekoliko primeraka ne može primetiti, navode u Prirodnjačkom centru Srbije.

 

Exit mobile version