Uslovi Korišćenja

Na Moravi upecao soma od 55 kilograma

Izvor: TV Centar, 24 april 2019 – Velika Morava je još jednom pokazala da u svojim dubokim virovima čuva ribe koje se upecaju jednom ili nijednom u životu. Ribolovni san ovog jutra ostvario je Vojkan Ilić, koji je nakon tridesetominutne borbe upecao soma teškog 55 kilograma i dugačkog dva metra.

Ovaj rekordni ulov ostvaren je na glavinjaru ručne proizvodnje i uz pomoć štapa Harison dužine 3,60, nosivosti 120 grama i kanap debljine 0,26. Vojkan Ilić (56) iz Svilajnca je ribolovac od malih nogu i veliki zaljubljenik u reke, a ovo mu je bio i najveći ulov u karijeri.

Foto: Youtube printscreen

Čitaj dalje...

Lukić prvostepeno osuđen, posle pet godina od podizanja optužnice

SMEDEREVO, 24. april 2019 – Prvostepenom presudom, Milan Lukić, smederevski političar i kontroverzni biznismen, osuđen je na godinu dana kućnog zatvora, potvrđeno je portalu Podunavlje.info u Osnovnom sudu u Smederevu.

Na prvostepenu presudu Lukić ima pravo žalbe.

Posle sprovedenog krivičnog postupka, okrivljeni Milan Lukić oglašen je krivim po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, podnetim početkom 2014. godine, za krivično delo – teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja.

Sud ga je osudio na kaznu zatvora u trajanju od 12 meseci „u kućnim uslovima“, a okrivljenom Lukiću je istovremeno izrečena mera bezbednosti – zabrana upravljanja motornim vozilom, takođe u trajanju od 12 meseci, po pravosnažnosti presude.

Milan Lukić (1954) iz Smedereva, bio je učesnik saobraćajne nesreće kod Mihajlovca u novembru 2012. godine. On se tereti da je upravljajući putničkim vozilom (džipom) izazvao saobraćajnu nezgodu sa smrtnim ishodom, kada je D.N. (65) poginuo na licu mesta, a tri osobe su zadobile lakše telesne povrede.

Zbog otklanjanja utvrđenog procesnog nedostatka, početkom 2017. ponovo je bio otvoren glavni pretres u predmetu protiv okrivljenog Lukića, iako je u martu 2016. bila izrečena prvostepena presuda. Tom presudom je bio osuđen na deset meseci kućnog zatvora i šest meseci zabrane upravljanja motornim vozilom, ali je ta presuda ukinuta i postupak je vraćen na početak.

Inače, za pomenuto krivično delo zaprećena je kazna zatvora u trajanju od jedne do osam godina.

Prema Zakonu o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera , kućni zatvor predstavlja zamenu za kaznu „klasičnog zatvora“ i to kada sud dozvoli okrivljenom da kaznu zatvora izdržava u prostorijama u kojima stanuje. Ovaj vid izdržavanja kazne predviđen je za osuđene do godinu dana zatvora, a najčešće je reč o krivičnim delima iz oblasti saobraćaja, sitnih krađa, zloupotreba narkotika… Osuđeni, prema Zakonu, ima pravo da u toku dana napusti stan na najviše dva sata, a u posebno odobrenim slučajevima i duže. U slučajevima kućnog zatvora bez elektronskog nadzora, poverenik sprovodi kontrolu nenajavljenim posetama i telefonskim pozivima.

Lukić je donedavno bio jedan od glavnih aktera na smederevskoj političkoj sceni kao lider Koalicije za bolje Smederevo, ali na poslednjim lokalnim izborima ova grupacija nije osvojila nijedan mandat u Skupštini grada Smedereva.

Prethodno je obavljao funkciju člana Gradskog veća u Smederevu, na predlog gradonačelnice Smedereva Jasne Avramović, sve do decembra 2015, kada je bio prinuđen da podnese ostavku po preporuci Agencije za borbu protiv korupcije, zbog sukoba interesa.

Njegovo ime se, podsetimo, vezuje za nekoliko privatizacionih afera, najpoznatija je Keramika (Kanjiža), o kojoj je svojevremeno pisala i pokojna Verica Barać i koja je ponovo bila u centru pažnje domaće ali i inostrane javnosti, kao deo istraga o 24 sporne privatizacije u Srbiji. Prema pisanju CINS-a (Keramika: Lomljivi zakoni, dekorativna pravila i kolaž problema), Milan Lukić je, zbog utaje poreza i zloupotrebe ovlašćenja u privredi, osuđen u Osnovnom sudu u Senti u julu 2015. i januaru 2016. godine, na godinu i sedam meseci zatvora, uslovno na četiri godine i na novčanu kaznu od 100.000 dinara. (https://24slucaja.cins.rs/sr/keramika_lomljivi_zakoni_dekorativna_pravila_i_kolaz_problema).

Foto: Yotube printscreen

Čitaj dalje...

Suzbijanje korova u kukuruzu nakon nicanja

GALENIKA/FITOFARMACIJA, 24. april 2019 – Za postizanje maksimalnih prinosa u okviru genetskih osobina određenog hibrida kukuruza, pored pravovremene setve, ishrane i drugih bitnih faktora, važno je pravovremeno eliminisati korove u usevu.

Izbor herbicida nakon nicanja kukuruza zavisi prvenstveno od strukture i veličine korova, ali i od razvojne faze kukuruza – broja listova. Važno je napomenuti da se broje svi listovi kukuruza.

U prvim fazama razvoja kukuruza 2-3 lista, paralelno sa porastom useva, kao problematični korovi mogu se pojaviti palamida, ambrozija, gorušica, tatula i drugi širokolisni korovi. Uzimajući u obzir, da ovi korovi mogu brže da napreduju od kukuruza i da njihovo suzbijanje, kada prerastu optimalnu fazu za tretman (posebno palamida kada krene u porast cvetnog stabla), može biti otežano, potrebno je izvesti tretman sledećim herbicidima: MONOSAN HERBI 1,5 l/ha ili MOTO EKSTRA 850 0,8 l/ha + REZON 1 l/ha

Ovo je odlična kombinacija koja deluje preko lista i zemljišno, a ukoliko je došlo do nicanja uskolisnih korova, navedenoj kombinaciji se može dodati pola doze herbicida TALISMAN u dozi 0,5-0,75 l/ha.

Prilikom tretmana useva kukuruza sa herbicidima preporučujemo primenu folijarnih hraniva. Važan je redosled mešanja, prvo se u prskalicu ubace hraniva (ako su kristalna vodotopiva prvo treba da se izmešaju sa vodom), zatim praškasti herbicidi (ako se koriste) i na kraju tečni herbicidi. Za ishranu kukuruza preporučujemo neki od sledećih preparata: FOLIGAL SUPER 2-3 l/ha tečna prihrana za poboljšanje opšte kondicije useva, FOLIGAL CINK 0,5 l/ha izvanredno kondicionira porast kukuruza, TURO FORT 28.14.14 ukoliko postoji deficit azota 2-3 kg/ha.

Važna napomena: Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!

Foto: Galenika-Fitofarmacija

Čitaj dalje...

Na parkingu benzinske pumpe pokrali ženu

SMEDEREVO, 24. april 2019 – M.M. (62) iz Beograda, L.T. (67) iz Kragujevca i L.M. (67) iz Smedereva uhapšeni su pošto su, kako se sumnja, na parkingu benzinske pumpe u Kolarima, na auto-putu Beograd – Niš, jednoj ženi iz novčanika ukrali 300 evra i 250 švajcarskih franaka.

Po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva, ovoj trojici je određeno zadržavanje do 48 sati i uz, krivičnu prijavu, privedeni su osnovnom javnom tužiocu u Smederevu.

Foto/ilustracija: MUP Srbije

Čitaj dalje...

SK u Pekingu: Srpski strelci bez finala u pojedinačnoj konkurenciji

PEKING, 24. april 2019  – Drugog dana Svetskog kupa u Pekingu samo su dvojica srpskih strelaca bili blizu finala, saopštio je danas Streljački savez Srbije.

Naš najuspešniji predstavnik u današnjem programu bio je Milenko Sebić, koji je u gađanju malokalibarskom puškom iz trostava osvojio 12. mesto, Stevan Pletikosić je u istoj disciplini zauzeo 16. poziciju, dok je Milutin Stefanović bio 56.

Uz trojicu strelaca puškom, danas su na vatrenu liniju izašle i tri srpske takmičarke. Zorana Arunović je u kvalifikacijama vazdušnim pištoljem zauzela 37. poziciju, Bobana Momčilović Veličković se plasirala na 43, a Jasmina Milovanović (Smederevo) na 77. mesto.

Milenko Sebić je iz trosava „ubio“ 1.170 krugova, od finala su ga delila dva kruga. Stevan Pletikosić je takmičenje završio sa 1.169 krugova.

U trostavu je trijumfovao aktuelni evropski juniorski prvak vazdušnom puškom Filip Nepejhal (Češka), osvajač srebra u trostavu na finalu Svetskog kupa 2017. Drugi je bio olimpijski vicešampion u trostavu i prvak planete vazdušnom puškom Sergej Kamenski (Rusija), a treći Kinez Žongao Žao, koji je prvi put u karijeri gađao u finalu velikog seniorskog takmičenja. Dve olimpijske kvote pripale su Nepejhalu i Žaou. Nepejhal je trijumfovao pogodivši 458,7 krugova. Za minimalan jedan deseti deo kruga popravio je svetski juniorski rekord finala koji je držao Ištvan Peni (Mađarska), danas četvrtoplasirani.

Zlato vazdušnim pištoljem je ubedljivom pobedom osvojila Mingđun Kim (Južna Koreja), viceprvakinja Azijskih igara, koja je u finalu “ubila” sjajnih 245,0 krugova (1,9 manje od svetskog rekorda Zorane Arunović).  Srebrom se okitila olimpijska vicešampionka vazdušnim i svetska vicešampionka MK pištoljem Vitalina Bacaraškina (Rusija). Bronza je pripala Veroniki Major (Mađarska), pobednici prvog Svetskog kupa u 2019, u Nju Delhiju, i bronzanoj sa EP u Osijeku u martu.

Prve četiri takmičarke su ranije ispunile olimpijske kvote za Igre u Tokiju 2020. (četvrta je bila Ana Korakaki, prvakinja sveta), pa su olimpijske vize otišle petoplasiranoj veteranki iz Gruzije Nino Salukvadze (50 godina) i Anudari Colmonbatar (Mongolija). Salukvadze je do sada osam puta učestvovala na Olimpijskim igrama. Debitovala je 1988. kada je vazdušnim pištoljem osvojila srebro, iza Jasne Šekarić, a malokalibarskim pištoljem se okitila zlatom. Ukoliko Nino Salukvadze, koja uz dve medalje iz Seula ima i bronzu iz Pekinga 2008 (vazdušni pištolj), bude učestvovala na OI u Tokiju, postaće prva žena sa devet učešća na Olimpijskim igrama.

U četvrtak, trećeg takmičarskog dana SK u Pekingu biće održana nadmetanja mešovitih parova vazdušnom puškom i pištoljem.

Svetski kup u Pekingu, drugi dan

Malokalibarska puška , trostav (3 puta 40 metaka), muškarci: 1.Filip Nepejhal (Češka) 458,7, 2. Sergej Kamenski (Rusija) 458,1, 3. Žongao Žao (Kina) 445,1, 4. Ištvan Peni (Mađarska) 436,6, 5. Aleksander Šmirl (Austrija) 426,7… Kvalifikacije: 1. Peni 1.181, 2. Simon Klausen (Norveška) 1.177, 3. Šmirl  1.177… 12. Milenko Sebić 1.170 (392 klečeći, 398 ležeći, 380 stojeći stav)… 16. Stevan Pletikosić 1.169 (392, 400, 377)… 56. Milutin Stefanović 1.148 (382, 387, 379)… Ukupno 60 strelaca (u eliminacijama startovalo 99). Za finale 1.172 kruga.

Vazdušni pištolj, žene: 1. Mingđung Kim (Južna Koreja) 245,0, 2. Vitalina Bacaraškina (Rusija) 240,6, 3. Veronika Major (Mađarska) 220,5, 4. Ana Korakaki (Grčka) 200,2, 5. Nino Salukvadze (Gruzija) 176,9… Kvalifikacije: 1. Korakaki 585, 2. Major 582, 3. Bacaraškina 581… 37. Zorana Arunović 569… 43. Bobana Momčilović Veličković 568… 77. Jasmina Milovanović 554… Ukupno 89 takmičarki. Za finale 578.

Čitaj dalje...

Tablete ekstazija u iznajmljenim kolima

SMEDEREVO, 24 april 2019 – Državlјanin Severne Makedonije B.A. (32) i S.A. (29) iz Velike Plane uhapšeni su na putu Smederevska Palanka – Velika Plana kada je policija, u automobilu koji su iznajmili od jedne rent-a-kar agencije, pronašla 50 tableta ekstazija, objavio je danas MUP.

Nјih dvojica se sumnjiče da su ekstazi nameravali da preprodaju uživaocima na području Velike Plane.

B.A. i S.A. je određeno zadržavanje do 48 sati i oni su, uz krivičnu prijavu, privedeni višem javnom tužiocu u Smederevu.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Nagrade i priznanja Nušićevih dana uručeni dobitnicima

SMEDEREVO, 24. april 2019 – Uručivanjem nagrada završeni su Nušićevi dani u Smederevu. Rada Đuričin, jedna od najpoznatijih srpskih glumica, sa karijerom dugom 65 godina, ovogodišnja dobitnica Nušićeve nagrade za životno delo, uveličala je završno veče svojim prisustvom na sceni.

,,Izuzetna mi je čast što sam nagradu za životno delo dobila od svojih dragih i uvaženih kolega Nalazim se na pragu 85. rođendana, a na sceni sam već 65 godina i igram trenutno u sedam predstava i već planiram naredna angažovanja, pa se nadam da ću i opravdati ovakvu nagradu’’, kazala je Rada Đuričin.

Dodeljena je i nagrada za najbolju predstavu u celini, a otišla je, po izboru publike,  u ruke ansamblu predstave „Noćna straža“, u izvođenju Ateljea 212, dok je priznanje ,,Milosav Buca Mirković’’ za najuspešnije glumačko ostvarenje dodeljena glumcu Ljubomiru Bandoviću za ulogu Ilije Čvorovića, u predstavi „Balkanski špijun“, Narodnog pozorišta iz Beograda.

„Ponosni smo na činjenicu da je u osam festivalskih dana, publika mogla da uživa u glumačkim ostvarenjima najvećih imena srpskog glumišta, a da je jednoj od njih, Radi Đuričin uručena nagrada za životno delo, zbog čega sam veoma srećan“, izjavio je Bratislav Petković, selektor manifestacije. Nakon svečane dodele nagrada, ceremonija zatvaranja nastavljena je izvođenjem kabarea ,,Dobri čovek’’ u režiji Tamare Antonijević Spasić čime su 36. po redu ,,Nušićevi dani’’ završeni.

Festivalski program ovogodišnjih Nušićevih danaobuhvatio je ostvarenja Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ustanove kulture Vuk Karadžić iz Beograda, Ateljea 212, kao i Pozorišta Puls teatar iz Lazarevca i Regionalnog pozorišta Novi Pazar.

Čitaj dalje...

Završena izgradnja vetroparka Čibuk 1, najvećeg u Srbiji

Izvor: balkangreenenergynews.com, 24. april 2018 – Završena je izgradnja vetroparka Čibuk 1, najvećeg vetroparka u Srbiji, navodi se u saopštenju jedne od finansijskih institucija koje su odobrile kredit za ovaj projekat. Vetropark instalisane snage 158 MW, počeo je probnu proizvodnju.

Čibuk 1, vetropark sa 57 turbina, „je potpuno izgrađen“, navodi se u saopštenju Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Čibuk 1 i Kovačica, vetropark koji je banka takođe finansirala, „počeli su proizvodnju električne energije i sada su u finalnoj fazi koja prethodi formalnom priključenju na mrežu“, dodaje se u saopštenju i podseća da su oba vetroparka izgrađena u Vojvodini.

Izraelska kompanija Enlight Renewable Energy saopštila je ranije da je započela probnu proizvodnju u vetroparku Kovačica, snage 104,5 MW, kao i da se zvanični početak proizvodnje očekuje u drugom kvartalu ove godine.

Kompanija Masdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), većinski deoničar firme Tesla Wind, koja je vlasnik projektne kompanije Vetroelektrane Balkana, prethodno je saopštila da se puštanje u rad vetroparka Čibuk 1 očekuje početkom 2019. godine.

Ovaj vetropark je na spisku povlašćenih proizvođača električne energije kojima je odobreno finansiranje u sistemu fid-in tarife.

Kompanija GE Renewable Energy je isporučila 57 turbina za vetropark Čibuk 1.

Investiciju od 300 miliona evra su podržale Međunarodna finansijska korporacija (IFC), članica grupacije Svetske banke, i Evropska banka za obnovu i razvoj kreditima u ukupnom iznosu od oko 215 miliona evra.

Očekuje se da vetropark Čibuk 1 snabdeva 113.000 domaćinstava električnom energijom i spreči više od 370.000 tona emisija ugljen-dioksida godišnje, saopštio je ranije Masdar.

Projektna kompanija Vetroelektrane Balkana je u 100% vlasništvu firme Tesla Wind, zajedničkog preduzeća kompanije Masdar (60%), finske komanije Taaleri Energia (30%) i nemačke investiciono-razvojne kompanije DEG, članice KfW grupe (10%).

Sporazum o otkupu električne energije (PPA) za vetropark Čibuk 1 je potpisan u oktobru 2016. godine.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

U Pokajnici 70, uskoro dolazi još 150 stručnjaka i radnika iz Rusije

VELIKA PLANA, 24. april 2018 – Velika Plana će uskoro imati pravu malu rusku koloniju. U ovaj pomoravski grad stiglo je 70 državlјana Rusije, a narednih dana treba da dođe njih još 150. Oni će biti angažovani na izgradnji gasovoda Turski tok od Smedereva do Zaječara i bugarske granice. Kako saznajemo, većina Rusa koji su došli po zanimanju su inženjeri i varioci.

Smešteni su u hotelu Kira, nekadašnjem hotelu Plana, koji se nalazi pored manastira Pokajnica. Dolazak gostiju iz Rusije naišao je na izuzetno topao prijem lokalnog stanovništva.

– Hotel je godinama unazad bio zatvoren i ruiniran. Pre godinu i po dana kupila ga je kompanija „Obnova petrol“ iz Saraoraca i počela sa njegovom potpunom rekonstrukcijom. Nakon ulaganja više stotina hilјada evra, jedan deo objekta je u potpunosti obnovlјen i, evo, primio je i prve goste. Ono što mene i moje sugrađane čini posebno srećnim jeste što su to baš Rusi, koji će graditi jedan tako značajan privredni objekat kao što je međunarodni gasovod – kaže Branko Opačić, pomoćnik predsednika opštine Velika Plana.

Po ugovoru o smeštaju koji su potpisali, gosti iz Rusije će u hotelu i Velikoj Plani ostati najmanje do 1. oktobra. Međutim, očekuje se da će taj rok biti produžen između tri i šest meseci.

Planjani očekuju da će od boravka ruskih stručnjaka i radnika ostvariti i značajnu ekonomsku korist.

– Brojke sve govore. Rusi su potpisali ugovor o 35.000 dana i noćenja u hotelu. Potpisali su i ugovor o korišćenju ugostitelјskih usluga – keteringu,  koji predviđa više od 100.000 doručaka, ručaka i večera. Ti lјudi će ovde živeti, kupovati, izlaziti u kafiće i restorane. Verujemo da će biti skloplјena i trajna prijatelјstva, koja će još više zbližiti dva bratska naroda – kaže Srećko Radenović, odbornik u Skupštini opštine Velika Plana.

Lokalni dom zdravlјa je sklopio ugovor o vršenju sistematskih pregleda za radnike iz Rusije. Prvih 30 pregleda biće obavlјeno već sutra.  Dogovoreno je i  otvaranju ambulante u hotelu Kira. Zbog ruskog zahteva da na gradilištu stalno dežura medicinska ekipa od jednog lekara i medicinske sestre planjanska zdravstvena ustanova je već zaposlila još pet lekara i pet medicinskih sestara.

Foto: podunavlje.info, tekst: Dušan Marić – srbijaisrpska.rs

Čitaj dalje...

Projekat ,,Probudi Dunav“ – razvoj nautičkog saobraćaja Podunavlja

BEOGRAD, 23. april 2019 – Agencija za upravljanje lukama Republike Srbije predstavila je nastavak rada na projektu „Probudi Dunav“ čiji je cilj promocija nautičkog saobraćaja i turizma gornjeg i donjeg Podunavlja, kroz povezivanje jedanaest autentičnih gradova: Smederevo, Kladovo, Donji Milanovac, Kostolac, Golubac, Veliko Gradište, Novi Sad, Beograd-Zemun, Sremske Karlovce, Apatin i Banoštor.

Ovom prilikom, prezentovani su glavni ciljevi, planovi i aktivnosti koje će biti sprovedene u okviru projekta, iskoristivosti autentičnih potencijala koje nudi Dunavski region Srbije, kao i dosadašnji rezultati rada Agencije za upravljanje lukama Republike Srbije.

Vuk Perović, v.d. direktora Agencije za upravljanje lukama rekao je da je zahvaljujući dobroj saradnji sa resornim Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture putnički saobraćaj zabeležio dobre rezultate. Podsetio je da je u razvoj pristanišne infrastrukture u protekle tri godine Vlada Srbije uložila oko 250 miliona dinara i dodao da je Agencija tokom 2018. godine izdvojila 40 miliona dinara za izgradnju međunarodnog putničkog pristaništa u Zemunu.

Perović je istakao da je za ovogodišnju nautičku sezonu planirano otvaranje međunarodnih putničkih pristaništa u Zemunu i Ramu, a da će u naredne dve godine pristaništa u Sremskim Karlovcima, Banoštoru i Apatinu biti spremna za doček prvih kruzera.

Međunarodni putnički saobraćaj, iz godine u godinu, beleži stabilan trend rasta. Prema podacima Agencije, tokom prošlogodišnje nautičke sezone, na šest međunarodnih putničkih pristaništa u Srbiji zabeleženo je 1.150 pristajanja kruzera i više od 157.000 prelazaka obale. U odnosu na 2017. godinu, broj pristajanja kruzera veći je za 15%, a broj ukrcanih i iskrcanih putnika za petinu.

Beograd je, i dalje, stranim turistima najatraktivnije međunarodno putničko pristanište sa više od polovine ukupnog broja pristajanja i oko 80.000 turista. Slede ga pristaništa u Novom Sadu i Donjem Milanovcu. Prošle godine, otvorili smo pristanište u Golupcu, koje je uspešno završilo nautičku sezonu sa 44 pristajanja i više od 6.000 prelazaka obale. Prateći stalan i povoljan trend rasta u putničkom saobraćaju, očekujemo da se do 2025. godine udvostruči broj pristajanja kruzera i turista na međunarodnim putničkim pristaništima u Srbiji’’ – izjavio je Vuk Perović, v.d. direktora Agencije za upravljanje lukama Republike Srbije.

Veljko Kovačević, pomoćnik ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture rekao je da je to ministarstvo uvrstilo vodni saobraćaj u novi investicioni ciklus u oblasti infrastrukture. Kovačević je istakao da je vrednost projekata u vodnom saobraćaju oko 205 miliona evra kao i da se do kraja godine očekuju dodatna ulaganja. Podvukao je da će ministarstvo, pored investicija u unapređenje lučke infrastrukture i plovnih puteva u Srbiji, posebnu pažnju posvetiti obnovi domaće flote.

Kada je reč o putničkom saobraćaju, Kovačević je rekao da ministarstvo ulaže napore kako bi se kroz poboljšanje infrastrukture u narednim godinama povećao broj kruzera i putnika na rekama u Srbiji.

Tatjana Strahinjić – Nikolić, programska analitičarka u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) rekla je da je saradnja sa Agencijom tokom trajanja prvog dela projekta ,,Probudi Dunav“ bila izuzetno uspešna. Kako je navela, cilj UNDP je stvaranje novih partnerstava i unapređenja lokalnih samouprava, pa je u skladu sa tim projekat prepoznat kao mogućnost da se pospeši lokalni razvoj u Srbiji.

Promocija prirodnog bogatstva Podunavlja će omogućiti razvoj istočnih i severnih krajeva naše zemlje i putničkog rečnog saobraćaja u Srbiji. Na taj način, podstiče se povećanje prihoda lokalnih samouprava kroz turizam i afirmaciju domaće radinosti. Cilj Agencije jeste da gradove ovog područja ucrta na turističku mapu Evrope, a Srbiju svrsta među lidere u putničkom saobraćaju.

Foto: podunavlje.info/ Agencija za upravljanje lukama Republike Srbije aul.gov.rs

Čitaj dalje...