You are here

Novi detalji jezivog zločina u Smederevu

SMEDEREVO, 10. decembar 2019 – Dan i po posle hapšenja smederevskog dua, koji je lišen slobode pod sumnjom da je ubio i iskasapio Milana Filipovića (52) iz Kuršumlije, na svetlo dana izlaze novi detalji jezivog zločina.

Kada su prošlog petka ronioci žandarmerije iz kanala Crvene vode kod Smedereva izvadili trup nesrećne žrtve Rodoljubove (43)  i Saneline (25), nevenčanog para Petrovića, klupko je počelo da se odmotava. Sumnje porodice i prijatelja auto-prevoznika, da je Milanov nestanak povezan sa odlaskom u Smederevo kod „izvesne Sanele“, s kojom se dopisivao u vezi posla u njegovoj kafani u Švajcarskoj, obistinile su se, ali niko nije mogao ni da nasluti kakve jezive detalje ima čitava priča. Naime, dan ranije, 3. decembra, u Smederevu je, baš po njihovim navodima i sumnjama, uhapšen Rodoljub, koga je policija našla kod advokata. Da li je kod advokata bio da se posavetuje oko ovog ili ranijeg slučaja, pošto ga je policija već tražila zbog posedovanja neprijavljenog oružja, nije poznato. Uglavnom, ni samo hapšenje nije prošlo bez drame; Rodoljub je, videvši policiju, izvadio ručnu bombu, koju mu jedan od policajaca izbio iz ruke i tako sprečio još veću tragediju.

U međuvremenu je u policiju, iz stana u kome su zajedno živeli, privedena i Rodoljubova nevenčana supruga, koja je, za razliku od njega, koji je u policiji sve negirao, a potom se pred tužiocem branio ćutanjem, dala više odgovora, uglavnom onih koji su koji su pomogli da se, makar donekle, rasvetle okolnosti koje su dovele do monstruoznog zločina.

Kuća u kojoj je uhapšena Sanela

„Dođi sve sam sredio“. Ovo je, navodno, kazao Rodoljub Saneli, njene reči, kada ju je pozvao dva i po dana posle ubistva. Ona, opet navodno, po njenom iskazu u Tužilaštvu, nije bila u kući za to vreme, nakon što je Rodoljub udario Milana lopatom i usmrtio ga. To, „sve sam sredio“, značilo je da ga je on, nažalost i bukvalno, pošto je mesar, istranžirao i spremio iskasapljeno telo za bacanje. Umotano je u tepih, koji će kasnije zapaliti. To je još jedan detalj koji je pomogao otkrivanju zločina. Naime, i to su traljavo odradili, ostao je deo tepiha koji nije izgoreo, a koji je prepoznao gazda stana u kući kojoj su stanovali.

Sam taj grozomorni deo ove strorije, odnošenja i bacanja delova tela u kanal, po Sanelinom iskazu u Tužilaštvu, odvijao se 24. decembra uveče. Za tu priliku Rodoljub je u Beogradu iznajmio rent-a-kar vozilo, a ona je išla ispred u taksiju. Telo, odnosno delovi – trup i ekstremiteti, bačeno je u kanal, koji iz smederevske Železare odnosi otpadne vode, dobrih kilometar od poslednjih kuća u ataru sela Vranovo. I posle Sanelinog objašnjenja, gde je to, policija je jedva našla mesto. Da nije toga bilo pitanje je kada bi ostaci nesrećnog Milorada ugledali svetlo dana, dok se ne otopi sneg i neko na njih nabasa.

Kanal u kome su pronađeni delovi tela Filipovića

Pošto su se otarasili krunskog dokaza zločina, Rodoljub i Sanela su morali da se reše i onog posrednog a povećeg – belog folksvagenovog kombija kojim je Milorad došao u Smederevo. Da zametnu i taj trag, ostavili su ga u Požarevcu, nedaleko gradskog stadiona, valjda da bi neko ko ga nađe posumnjao da je Milorad bio i u tom gradu. Bilo je to 27. decembra, pet dana po ubistvu.

Par se potrudio da i stan u kome su živeli ni na koji način ne ukaže da se tu odigralo nešto tako stravično, kakav je ovaj zločin bio; kada je policija došla po Sanelu bio je kompletno sređen. Uostalom tu su dočekali i Novu godinu, kao da se ništa nije desilo.

Da li je čitav zločin bio planiran ili se sve otelo kontroli kada je Milorad došao u Smederevo – pitanje je koje još čeka odgovor. Činjenica je da se on dopisivao sa Sanelom, koja je, navodno, trebalo da radi kod njega u kafiću u Švajcarskoj.  U istrazi su došli i do saznanja da je u prepisci sms-ovima učestvovao i Rodoljub, koji je, sa njenog telefona, u njeno ime, slao poruke. Milorad je, uostalom, s tom namerom i došao u Smederevo, da li da upozna ili da odmah povede svoju buduću radnicu, sada više ni nije važno.

Pljačka, odnosno koristoljublje, kao motiv takođe nije sporno. Strašno je što, po nezvaničnim informacijama iz istrage, Milorad nije kod sebe imao u nekoliko navrata ranije pominjanih 1.000 franaka nego samo 100 evra! Ispostavilo se, po svemu sudeći, da je to bilo sve što su uzeli pre nego što su telo bacili. Priča o platnim karticama i navodnom mučenju da kaže pinove, kako bi se domogli novca sa njih, barem po onom što je do sada poznato, nije u opticaju, što ni najmanje, naravno, ne umanjuje zločin.

Lopata, kojom je Milorad udaren, najverovatnije i zatučen, poslata je na DNK analizu, kako bi bila uvrštena među dokaze, baš kao i nesagoreli deo tepiha u koji je telo bilo umotano. Očekuju se rezultati, koji bi trebalo da potvrde ono što se, manje-više, već zna. U međuvremenu je stigao samo jedan rezultat – DNK je, na žalost rodbine i prijatelja Miloradovih, potvrdio da delovi tela njemu pripadaju.

Čitaj dalje...

Lovni zločin

 

SMEDEREVO, 12. februar 2017 – Nasukavanje kitova na Novom Zelandu izazvalo je zabrinutost u celom svetu. Malo ko, i u Srbiji, ostaje ravnodušan prema dramatičnoj sudbini ovih dobroćudnih sisara. Međutim, koliko smo zaista zabrinuti za zaštićene vrste “u našoj avliji” i šta konkretno činimo na njihovoj zaštiti i spasavanju.

Građanin Slaviša Šošić, koji za sebe kaže da je samo savestan građanin i veliki ljubitelj prirode, preko društvenih mreža prijavio je ilegalni odstrel zaštićenih vrsta ptica, dva mišara, u ataru Osipaonice.

„U pitanju je vrsta jastreba, mišara, koji je na crvenoj listi zaštite i za čiji su odstrel predviđene drakonske kazne. To je nehumano. To nije lov, već zločin prema ovim zaštićenim vrstama”, kaže Šošić.

On podseća da su čak i krtice i svrake zaštićene zbog malog broja preostalih živih jedinki i dodaje da svake godine lovci, ili oni koji sebe tako nazivaju, nekontrolisano ubijaju mnoge zaštićene i ugrožene vrste, poput sokolova, kobaca i drugih ptica.

“Krenu u lovište da hrane divljač, pa misle kad su već tu, daj nešto da ubiju.“

Šošić navodi da su na njegovom jasenu, visokom oko 20 metara, ptice obitavale preko zime i po izmetu se moglo videti da se hrane isključivo glodarima, miševima, pacovima, voluharicama. Prema njegovim tvrdnjama, jedan par takvih ptica uništi na stotine, pa i hiljade glodara, koji bi napravili štetu poljoprivrednicima od više hiljada evra.

„Miševi su se razmnožili, truju se fazani, vrane. Takođe su ugrožene i njive tih, nazovi lovaca. Pribegavaju i hemijskim sredstvima, umoče kukuruz u mesurol (insekticid) i ostave na njivu. Video sam po desetak uginulih vrana i fazana. Lovci se time još i hvale, a to je trenutna smrt za ove ptice.“

On kaže da se uništavaju i jazavci, navodno zbog čudotvornih svojstava jazavčeve masti, i izražava sumnju da sada uopšte ima jazavaca u tom kraju. Posebna priča je, prema njegovim navodima,  što mnogi „lovci“ imaju oružje za koje ne poseduju dozvolu.

„Poneo sam ova dva ubijena mišara u smederevsku policiju, želeći da prijavim zločin protiv zaštićenih vrsta ptica. Dežurni mi je rekao da oni nisu nadležni i uputili su me u policijsku ispostavu u Maloj Krsni. U međuvremenu sam objavio na društvenim mrežama, javili su se iz Udruženja za zaštitu ptica iz Novog Sada i alarmirali Republičkog inspektora za zaštitu životne sredine”, objašnjava Šošić.

Prema njegovim rečima, inspektor je preuzeo odstreljene ptice i odneo ih u Institut za veterinu gde će biti izvršena obdukcija. Pošto je reč o strogo zaštićenoj vrsti, nakon nalaza obdukcije, biće preduzete zakonom predviđene mere, a protiv odgovornih podnete prijave, dodaje Šošić.

On tvrdi da lovni zločin traje godinama i ocenjuje da to govori najviše o nama kao društvu, “onome što poneseš iz porodice”.

„Drugačije sam vaspitavan, da volim prirodu koja nas okružuje, a ne da je uništavam. Pre tridesetak godina doneo sam u nedrima ranjenog sivog sokola iz njive kod Morave i išao čak u Lozovik kod najboljeg veterinara u okolini da ga operiše. To su plemenite ptice. Ne razumem kakvo je uživanje ubijati ih.“

Prema podacima Prirodnjačkog centra Srbije, orao mišar (Buteo buteo Linnaeus, 1758) je strogo zaštićena vrsta Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10).

Kod ljudi mišar prolazi slično kao i lisica. Svaku grešku mu teško zameraju, a korist koju nam donosi redovno potcenjuju. Lovci ne vole mišara zato što, isto kao i lunje, jede jaja divljih pataka i drugih lovnih ptica. Ipak, njegova glavna hrana se sastoji od raznih vrsta glodara, gmizavaca, vodozemaca i insekata, tj. životinja koje su za ljude jako štetne ili ih, kao što je žaba, ima toliko da se gubitak od nekoliko primeraka ne može primetiti, navode u Prirodnjačkom centru Srbije.

 

Čitaj dalje...